Projekt metoda i problemska nastava

0 %
100 %
Information about Projekt metoda i problemska nastava

Published on August 3, 2008

Author: zarkob

Source: slideshare.net

Description

Opis projekt metode i problemske nastave u nastavi fizike. Linkovi.

“ Obrazovanje bi trebalo da ima dva cilja: prvi, da pru ži određena znanja, čitanja i pisanja, jezika i matematike; drugi, da stvori mentalne navike koje omogućuju ljudima da sami stiču znanja i donose sudove.“ Bertrand Russell (1872-1970) Skeptical Essays, 1928. "Cilj svakog obrazovanja je, ili bi trebalo da bude, da nauči ljude da se sami obrazuju" Arnold J. Toynbee (1889-1975) Surviving the Future, 1971. "Trenutno, mi obrazujemo ljude do onog stepena da mogu da zarađuju za život, da stupe u brak; onda obrazovanje potpuno prestaje kao da je postignuta kompletna mentalna spremnost i većina muškaraca i žena provedu čitav život u potpunom neznanju o većini važnih stvari." Carl G. Jung (1875-1961) Child Development and Education, 1923.

“ Obrazovanje bi trebalo da ima dva cilja: prvi, da pru ži određena znanja, čitanja i pisanja, jezika i matematike; drugi, da stvori mentalne navike koje omogućuju ljudima da sami stiču znanja i donose sudove.“ Bertrand Russell (1872-1970) Skeptical Essays, 1928.

"Cilj svakog obrazovanja je, ili bi trebalo da bude, da nauči ljude da se sami obrazuju" Arnold J. Toynbee (1889-1975) Surviving the Future, 1971.

"Trenutno, mi obrazujemo ljude do onog stepena da mogu da zarađuju za život, da stupe u brak; onda obrazovanje potpuno prestaje kao da je postignuta kompletna mentalna spremnost i većina muškaraca i žena provedu čitav život u potpunom neznanju o većini važnih stvari." Carl G. Jung (1875-1961) Child Development and Education, 1923.

Problemska nastava Problem Based Learning PBL

Problem Based Learning

PBL

PBL istorija Ranih 70-ih je metod usvojen na medicinskom fakultetu McMaster u Kanadi. Nastavni program se promenio i postao interdisciplinarni model podučavanja u čijem fokusu je proces učenja studenata, a ne proces predavanja. PBL pristup je bio pogodan za obrazovanje lekara, jer je u medicini bitna sposobnost doživotnog učenja. Uspeh nove paradigme ohrabrio je i ostale univerzitete da slede primer, a kasnije je PBL uveden i u K-12.

Ranih 70-ih je metod usvojen na medicinskom fakultetu McMaster u Kanadi. Nastavni program se promenio i postao interdisciplinarni model podučavanja u čijem fokusu je proces učenja studenata, a ne proces predavanja.

PBL pristup je bio pogodan za obrazovanje lekara, jer je u medicini bitna sposobnost doživotnog učenja.

Uspeh nove paradigme ohrabrio je i ostale univerzitete da slede primer, a kasnije je PBL uveden i u K-12.

PBL kao metod podučavanja Izaziva studente da “uče da uče”, rade u grupama i traže rešenja problema iz realnog sveta. Ovi problemi se koriste da podstaknu radoznalost i iniciraju učenje gradiva određenog predmeta ili discipline. Istraživanja pokazuju da studenti zadržavaju minimum informacija u tradicionalnom obrazovnom okruženju i imaju teškoće u transferu znanja na nove slučajeve (Schmidt, 1983). Primenom PBL t o stanje se popravlja. PBL je i nastavni program (kurikulum) i proces. Kurikulum se sastoji od pažljivo izabranih i dizajniranih problema, koji od učenika zahtevaju usvajanje bitnih znanja, umešnost u rešavanju problema, samostalno učenje i veštinu timskog rada. Proces rada koristi opšte prihvaćen pristup rešavanju problema i priprema učenike na uobičajene izazove u karijeri.

Izaziva studente da “uče da uče”, rade u grupama i traže rešenja problema iz realnog sveta. Ovi problemi se koriste da podstaknu radoznalost i iniciraju učenje gradiva određenog predmeta ili discipline.

Istraživanja pokazuju da studenti zadržavaju minimum informacija u tradicionalnom obrazovnom okruženju i imaju teškoće u transferu znanja na nove slučajeve (Schmidt, 1983). Primenom PBL t o stanje se popravlja.

PBL je i nastavni program (kurikulum) i proces.

Kurikulum se sastoji od pažljivo izabranih i dizajniranih problema, koji od učenika zahtevaju usvajanje bitnih znanja, umešnost u rešavanju problema, samostalno učenje i veštinu timskog rada.

Proces rada koristi opšte prihvaćen pristup rešavanju problema i priprema učenike na uobičajene izazove u karijeri.

PBL priprema učenike da ispune zahteve poslodavaca Veština komunikacije Sposobnost za rad u timu Fleksibilnost ( zaposleni moraju biti voljni da putuju, ne samo fizički nego i mentalno. Moraju biti spremni da prekinu sa ukorenjenim navikama da bi išli ukorak sa organizacionim promenama, zadacima, novim oblastima itd… ) Pokretanje inicijative Internacionalna opredeljenost Sposobnost saradnje ( odgovornost, komunikativnost, sposobnost rada u timu, radna disciplina, pouzdanost ) Analitička sposobnost ( neophodna zbog rada na komplikovanim problemima ili procesima, tako da se kompleksni zadaci izdele na manje koji se mogu rešiti ) Sposobnost upravljanja (menadžerske sposobnosti).

Veština komunikacije

Sposobnost za rad u timu

Fleksibilnost ( zaposleni moraju biti voljni da putuju, ne samo fizički nego i mentalno. Moraju biti spremni da prekinu sa ukorenjenim navikama da bi išli ukorak sa organizacionim promenama, zadacima, novim oblastima itd… )

Pokretanje inicijative

Internacionalna opredeljenost

Sposobnost saradnje ( odgovornost, komunikativnost, sposobnost rada u timu, radna disciplina, pouzdanost )

Analitička sposobnost ( neophodna zbog rada na komplikovanim problemima ili procesima, tako da se kompleksni zadaci izdele na manje koji se mogu rešiti )

Sposobnost upravljanja (menadžerske sposobnosti).

Karakteristike PBL Kompleksni problemi, često realni slučajevi, koriste se kao stimulacija za savladavanje nastavnog programa. Poželjno je da problemi nemaju jedinstveno rešenje. Nastavnik ima ulogu trenera ili tutora. Rad studenta je u fokusu nastavnog procesa. Student preuzima odgovornost za svoje učenje. Učenje se realizuje u malim grupama studenata (3 – 12), koji analiziraju, uče i predlažu rešenja problema(po mogućnosti). Svako u grupi ima određenu ulogu. Ocenjivanje je obogaćeno tako što se uzima u obzir i samo vrednovanje i ocenjivanje vršnjaka (prema unapred određenim kriterijumima). Ocenjuje se i konačan rezultat rada grupe i mogu se oceniti sve pojedinačne uloge u procesu rada.

Kompleksni problemi, često realni slučajevi, koriste se kao stimulacija za savladavanje nastavnog programa. Poželjno je da problemi nemaju jedinstveno rešenje.

Nastavnik ima ulogu trenera ili tutora.

Rad studenta je u fokusu nastavnog procesa. Student preuzima odgovornost za svoje učenje.

Učenje se realizuje u malim grupama studenata (3 – 12), koji analiziraju, uče i predlažu rešenja problema(po mogućnosti). Svako u grupi ima određenu ulogu.

Ocenjivanje je obogaćeno tako što se uzima u obzir i samo vrednovanje i ocenjivanje vršnjaka (prema unapred određenim kriterijumima). Ocenjuje se i konačan rezultat rada grupe i mogu se oceniti sve pojedinačne uloge u procesu rada.

Uloga nastavnika Uloga nastavnika je da usmerava proces učenja, a ne da bude jedini izvor informacija. Nastavnik je pomo ćnik u učenju (facilitator), tutor, trener. Uloga pomoćnika u učenju zahteva od nastavnika da: bude kreator procedura, pomaže procese rada u grupi, ukaže na dodatne resurse, bude osoba za komunikaciju bude učenik. Potrebno je mnogo više vremena da se pripreme materijali za kurs. Umesto predavanja sada treba stimulisati učenje. Veći deo vremena, transfer informacija je zamenjen meta-kognitivnim pitanjima kao na primer: “Kako to znaš?”, “Možeš li da napraviš neku pretpostavku?”, “Šta još bi možda tebalo da znaš?”

Uloga nastavnika je da usmerava proces učenja, a ne da bude jedini izvor informacija. Nastavnik je pomo ćnik u učenju (facilitator), tutor, trener. Uloga pomoćnika u učenju zahteva od nastavnika da:

bude kreator procedura,

pomaže procese rada u grupi,

ukaže na dodatne resurse,

bude osoba za komunikaciju

bude učenik.

Potrebno je mnogo više vremena da se pripreme materijali za kurs.

Umesto predavanja sada treba stimulisati učenje. Veći deo vremena, transfer informacija je zamenjen meta-kognitivnim pitanjima kao na primer: “Kako to znaš?”, “Možeš li da napraviš neku pretpostavku?”, “Šta još bi možda tebalo da znaš?”

Uloga učenika PBL menja i ulogu učenika u učionici. Učenici imaju teškoća da se adaptiraju na metod samostalnog učenja i odbijaju ovaj metod i opiru se, da bi ga u većini slučajeva prihvatili i konačno stekli poverenje u PBL. PBL ohrabruje učenike da preuzmu odgovornost i sami identifikuju svoje potrebe za znanjem, pronađu izvore i nezavisno proučavaju gradivo u malim grupama. Saradnja je esencijalna veština za PBL, pošto učenici rade kao članovi tima. Dva izazova na koja učenici nailaze u PBL su razmišljanje o zadacima učenja nakon što su ostvareni (kritički osvrt, engl. reflection) i vršnjačko ocenjivanje. Kritički osvrt pomaže učenicima da upotpune ciklus učenja pomoću pitanja kao što su: ‘Šta sam naučio?’, ‘Šta još treba da naučim?’, ‘Kako ubuduće mogu da priđem sličnom problemu?’.

PBL menja i ulogu učenika u učionici. Učenici imaju teškoća da se adaptiraju na metod samostalnog učenja i odbijaju ovaj metod i opiru se, da bi ga u većini slučajeva prihvatili i konačno stekli poverenje u PBL.

PBL ohrabruje učenike da preuzmu odgovornost i sami identifikuju svoje potrebe za znanjem, pronađu izvore i nezavisno proučavaju gradivo u malim grupama.

Saradnja je esencijalna veština za PBL, pošto učenici rade kao članovi tima.

Dva izazova na koja učenici nailaze u PBL su razmišljanje o zadacima učenja nakon što su ostvareni (kritički osvrt, engl. reflection) i vršnjačko ocenjivanje. Kritički osvrt pomaže učenicima da upotpune ciklus učenja pomoću pitanja kao što su: ‘Šta sam naučio?’, ‘Šta još treba da naučim?’, ‘Kako ubuduće mogu da priđem sličnom problemu?’.

“ Dobar” problem Problem treba da bude podsticaj i izazov za učenike da započnu proces učenja Zanimljiv i orijentisan na realan svet. Kompleksan (da studenti nauče da aproksimacijama dođu do lako obradivog problema, da problemi budu stavljeni u kontekst tako da rešavanje “ima posledice u stvarnom svetu”). Generiše više hipoteza. Zahteva timski rad. Slaže se sa željenim ishodima. Oslanja se na prethodno iskustvo i znanje. Podstiče razvoj kognitivnih sposobnosti višeg reda. Studenti ne treba da poseduju opširno znanje o ciljevima učenja na koje problem treba da ih navede (tek treba da ga steknu u toku rešavanja problema)

Problem treba da bude podsticaj i izazov za učenike da započnu proces učenja

Zanimljiv i orijentisan na realan svet.

Kompleksan (da studenti nauče da aproksimacijama dođu do lako obradivog problema, da problemi budu stavljeni u kontekst tako da rešavanje “ima posledice u stvarnom svetu”).

Generiše više hipoteza.

Zahteva timski rad.

Slaže se sa željenim ishodima.

Oslanja se na prethodno iskustvo i znanje.

Podstiče razvoj kognitivnih sposobnosti višeg reda.

Studenti ne treba da poseduju opširno znanje o ciljevima učenja na koje problem treba da ih navede (tek treba da ga steknu u toku rešavanja problema)

Izbor (kreiranje) problema Izbor problema je najbitniji. Treba odvojiti dovoljno vremena za razvoj i analizu problema. Sledeći proces se preporučuje za dizajn i implementaciju problema: Prepoznati ideju vodilju ili koncept koji je sastavni deo kursa. Skicirati ishode učenja za problem. Smisliti kompleksan problem i postaviti njegov koncept. Poželjno da problem nema jedinstveno rešenje (open - ended) Izdeliti problem u etape da bi se omogućilo postepeno otkrivanje. Napraviti vodič (priručnik) za tutore. Pomoći učenicima u identifikovanju resursa.

Izbor problema je najbitniji. Treba odvojiti dovoljno vremena za razvoj i analizu problema. Sledeći proces se preporučuje za dizajn i implementaciju problema:

Prepoznati ideju vodilju ili koncept koji je sastavni deo kursa.

Skicirati ishode učenja za problem.

Smisliti kompleksan problem i postaviti njegov koncept. Poželjno da problem nema jedinstveno rešenje (open - ended)

Izdeliti problem u etape da bi se omogućilo postepeno otkrivanje.

Napraviti vodič (priručnik) za tutore.

Pomoći učenicima u identifikovanju resursa.

E lementi problema Udica, mamac (engl. hook) – novinski članak, provokativan naslov, intrigantna slika, pesma Okidač (engl. trigger) – objekat, obično tekst, koji sadrži nagoveštaj kako “napasti” problem, tako što sugeriše moguće pravce istraživanja ili metode istraživanja. Scenario – postavlja kontekst problema. Često zadaje studentima određenu ulogu ili im zadaje da zastupaju određeno stanovište. Kratak prikaz problema (problem brief) – tekst i objekti, koji se daju studentima na početku. U njima je sadržan problem, eksplicitno ili implicitno. Prikaz problema uključuje podesnu kombinaciju materijala koji čine mamac, okidač i scenario.

Udica, mamac (engl. hook) – novinski članak, provokativan naslov, intrigantna slika, pesma

Okidač (engl. trigger) – objekat, obično tekst, koji sadrži nagoveštaj kako “napasti” problem, tako što sugeriše moguće pravce istraživanja ili metode istraživanja.

Scenario – postavlja kontekst problema. Često zadaje studentima određenu ulogu ili im zadaje da zastupaju određeno stanovište.

Kratak prikaz problema (problem brief) – tekst i objekti, koji se daju studentima na početku. U njima je sadržan problem, eksplicitno ili implicitno. Prikaz problema uključuje podesnu kombinaciju materijala koji čine mamac, okidač i scenario.

Dokumentacija problema Kompletna dokumentacija može da sadrži: Ishode učenja Tekst problema Vremenski raspored za učenike Vremenski raspored za tutore i osoblje. Tutori na fakultetima su obično postdiplomci. Beleške za nastavnika i tutore (sadržaj i očekivanja u procesu rada) Listu opreme

Kompletna dokumentacija može da sadrži:

Ishode učenja

Tekst problema

Vremenski raspored za učenike

Vremenski raspored za tutore i osoblje. Tutori na fakultetima su obično postdiplomci.

Beleške za nastavnika i tutore (sadržaj i očekivanja u procesu rada)

Listu opreme

Strategije implementacije PBL metoda: Problem, problem, problem - na kursu se samo rešavaju problemi. Treba pokriti sve ishode učenja. Karakterističan problem, karakterističan problem, obiman (sveobuhvatan) problem Problem nivoa A, problem nivoa B, problem nivoa C Problem, predavanje, problem, predavanje - svaka sesija rešavanja problema je praćena kratkim predavanjem kojim se utvrđuje gradivo. Paralelno projekt i predavanja – projekat i kurs startuju istovremeno i protežu se na ceo semestar Studija slučaja, problem - studija slučaja se rešava uz veliku pomoć facilitatora da bi se osigurali ishodi učenja, a zatim sledi PBL Većina institucija preferira strategije paralene izrade projeka i predavanja ili probleme raz l ičitog nivoa A, B, C.

Problem, problem, problem - na kursu se samo rešavaju problemi. Treba pokriti sve ishode učenja.

Karakterističan problem, karakterističan problem, obiman (sveobuhvatan) problem

Problem nivoa A, problem nivoa B, problem nivoa C

Problem, predavanje, problem, predavanje - svaka sesija rešavanja problema je praćena kratkim predavanjem kojim se utvrđuje gradivo.

Paralelno projekt i predavanja – projekat i kurs startuju istovremeno i protežu se na ceo semestar

Studija slučaja, problem - studija slučaja se rešava uz veliku pomoć facilitatora da bi se osigurali ishodi učenja, a zatim sledi PBL

Većina institucija preferira strategije paralene izrade projeka i predavanja ili probleme raz l ičitog nivoa A, B, C.

The Maastricht Seven Step model Prema ovom modelu studenti rade zajedno u malim grupama svako sa individualnom ulogom prateći sledećih sedam koraka : Razjašnjavanje (Clarify) Čitajući tekst studenti razjašnjavaju svaki reč, jednačinu ili fizički koncept koji im nije jasan. Definisanje, određivanje (Define) Studenti rade zajedno da bi definisali šta je problem. Analiziranje (Analyse) Studenti raspravljaju o problemu ili primenjuju brainstorming. U ovoj fazi nema filtriranja ideja ili davanja prednosti određenoj ideji. Kritičko ocenjivanje (Review) Studenti pokušavaju da uklope svoje ideje i objašnjenja u probna rešenja problema. Određivanje ciljeva učenja (Identify learning objectives) Grupa treba da dođe do konsenzusa o ciljevima učenja, ako je neophodno uz vođenja tutora. Samostalno učenje (Self Study) Studenti individualno prikupljaju informacije o postavljenim ciljevima učenja i pripremaju se da podele svoja saznanja sa ostatkom grupe. Izveštavanje i sinteza (Report and synthesise) Na sastanku grupe svako izveštava ostale o svojim saznanjima. Tutor proverava da li su ispunjeni ciljevi učenja.

Prema ovom modelu studenti rade zajedno u malim grupama svako sa individualnom ulogom prateći sledećih sedam koraka :

Razjašnjavanje (Clarify) Čitajući tekst studenti razjašnjavaju svaki reč, jednačinu ili fizički koncept koji im nije jasan.

Definisanje, određivanje (Define) Studenti rade zajedno da bi definisali šta je problem.

Analiziranje (Analyse) Studenti raspravljaju o problemu ili primenjuju brainstorming. U ovoj fazi nema filtriranja ideja ili davanja prednosti određenoj ideji.

Kritičko ocenjivanje (Review) Studenti pokušavaju da uklope svoje ideje i objašnjenja u probna rešenja problema.

Određivanje ciljeva učenja (Identify learning objectives) Grupa treba da dođe do konsenzusa o ciljevima učenja, ako je neophodno uz vođenja tutora.

Samostalno učenje (Self Study) Studenti individualno prikupljaju informacije o postavljenim ciljevima učenja i pripremaju se da podele svoja saznanja sa ostatkom grupe.

Izveštavanje i sinteza (Report and synthesise) Na sastanku grupe svako izveštava ostale o svojim saznanjima. Tutor proverava da li su ispunjeni ciljevi učenja.

F acilitation (engl. pomaganje, potpora, unapređenje) Facilitation je metod po kome tutor ili vođa grupe ili asistent nastavnika pokreće učenje, unapređuje proces rada u grupi i potpomaže koheziju grupe. Ljudi koji sprovode taj proces obično se nazivaju facilitatori ili tutori.

Facilitation je metod po kome tutor ili vođa grupe ili asistent nastavnika pokreće učenje, unapređuje proces rada u grupi i potpomaže koheziju grupe.

Ljudi koji sprovode taj proces obično se nazivaju facilitatori ili tutori.

Facilitiation (Kakav nam tutor treba?) Mora li tutor biti ekspert za predmet? Važnije je biti dobar tutor nego biti ekspert. Čak i neki medicinski fakulteti koriste tutore koji nisu eksperti. Svakako je poželjno da tutor ima dovoljno znanja da razume problem. Da li se mora promeniti način interakcije sa studentima da bi neko bio tutor (facilitator)? Maksima koja se često čuje u vezi PBL je, ‘Be the guide on the side, not the sage on the stage’ a znači “Budi vodič sa strane, a ne mudrac na sceni”. Pomeranje na stranu znači odricanje od određenog stepena kontrole (ne i odgovornosti), ređe govoriti i slušati šta studenti pričaju jedni drugima.

Mora li tutor biti ekspert za predmet? Važnije je biti dobar tutor nego biti ekspert. Čak i neki medicinski fakulteti koriste tutore koji nisu eksperti. Svakako je poželjno da tutor ima dovoljno znanja da razume problem.

Da li se mora promeniti način interakcije sa studentima da bi neko bio tutor (facilitator)? Maksima koja se često čuje u vezi PBL je, ‘Be the guide on the side, not the sage on the stage’ a znači “Budi vodič sa strane, a ne mudrac na sceni”. Pomeranje na stranu znači odricanje od određenog stepena kontrole (ne i odgovornosti), ređe govoriti i slušati šta studenti pričaju jedni drugima.

Facilitation ( Šta radi tutor dok je sa grupom? ) Posmatra kako grupa radi i proverava da li je svaki član uključen, da li svako razume šta je odlučeno, da li su prethodna znanja i iskustva prepoznata i podeljena sa drugima, da ne eskaliraju problemi unutar grupe… Naročito kod definisanja problema, analize i davanja pretpostavki treba da budu uključeni svi članovi. Po svaku cenu treba izbeći da neko od članova ili sam tutor drži mini lekcije u početnim fazama rada. Inače problemi koji se zadaju treba da budu izvan znanja koje poseduju studenti tj. da studenti nemaju opširno znanje o sadržaju koji treba da se prouči da bi se problem rešio. Ponekad tutor provodi puno vremena bez potrebe da išta kaže. Ovo vreme može se iskorititi za pravljenje beleški na osnovu kojih se vrši ocenjivanje, što je jedna od dužnosti tutora i da se smisle odgovarajuće povratne informacije članovima grupe o njihovim veštinama saradnje i komunikacije.

Posmatra kako grupa radi i proverava da li je svaki član uključen, da li svako razume šta je odlučeno, da li su prethodna znanja i iskustva prepoznata i podeljena sa drugima, da ne eskaliraju problemi unutar grupe… Naročito kod definisanja problema, analize i davanja pretpostavki treba da budu uključeni svi članovi.

Po svaku cenu treba izbeći da neko od članova ili sam tutor drži mini lekcije u početnim fazama rada. Inače problemi koji se zadaju treba da budu izvan znanja koje poseduju studenti tj. da studenti nemaju opširno znanje o sadržaju koji treba da se prouči da bi se problem rešio.

Ponekad tutor provodi puno vremena bez potrebe da išta kaže. Ovo vreme može se iskorititi za pravljenje beleški na osnovu kojih se vrši ocenjivanje, što je jedna od dužnosti tutora i da se smisle odgovarajuće povratne informacije članovima grupe o njihovim veštinama saradnje i komunikacije.

Facilitation (“problemi” u radu) Šta ako student kaže nešto što je netačno? Tutor nadgleda rad, ali to ne znači da treba da skoči i odmah ispravi onog ko je rekao nešto pogrešno. Obično tutor treba da pokuša da vidi da li se neko od članova grupe ne slaže sa netačnom tvrdnjom, a ako to nije slučaj, da izazove grupu pitanjima tako da se vrate korak unazad i istraže kako je nastala pogrešna tvrdnja. Šta ako grupa ima problema dok radi zajedno? Ponekad se studenti obraćaju tutoru da pomogne u vezi konflikata unutar grupe. Bolje je pozabaviti se problemima u ranoj fazi, nego nastaviti. Treba promovisati i ceniti staložen stav i profesionalni pristup kod studenata. PBL ima za cilj da uvede studente u realno radno okruženje, a ono uključuje i rad sa ljudima koji nam se ne dopadaju ili sa kojima je teško raditi.

Šta ako student kaže nešto što je netačno? Tutor nadgleda rad, ali to ne znači da treba da skoči i odmah ispravi onog ko je rekao nešto pogrešno. Obično tutor treba da pokuša da vidi da li se neko od članova grupe ne slaže sa netačnom tvrdnjom, a ako to nije slučaj, da izazove grupu pitanjima tako da se vrate korak unazad i istraže kako je nastala pogrešna tvrdnja.

Šta ako grupa ima problema dok radi zajedno? Ponekad se studenti obraćaju tutoru da pomogne u vezi konflikata unutar grupe. Bolje je pozabaviti se problemima u ranoj fazi, nego nastaviti. Treba promovisati i ceniti staložen stav i profesionalni pristup kod studenata. PBL ima za cilj da uvede studente u realno radno okruženje, a ono uključuje i rad sa ljudima koji nam se ne dopadaju ili sa kojima je teško raditi.

Facilitation (Šta ako se grupa “zaglavi”? ) ‘ Zaglavljenje’ je uobičajeno stanje u PBL, i ne treba ga se plašiti. Objavljivanje da se neko zaglavio može biti teško u početku, pa studenti mogu postati tihi, strahujući da kažu da ne znaju šta dalje treba raditi. Kasnije će studenti biti naoružani tehnikama za prevazilaženje “zaglavljenja”, kao što su: Povratak na tekst problema ili “okidače”. Brainstorming (možda crtanje mape koncepta ili liste zadataka) Razmišljanje o pitanjima koje treba postaviti ekspertima. Ponovno prolaženje “puta” do sadašnje pozicije, da se vidi postoje li alternativni putevi i da li su načinjene kakve greške. Sagledavanje problema iz drugog ugla. Kritički pregled tvrdnji (pretpostavki) i možda njihova modifikacija. Tutor može da sugeriše neku od ovih tehnika, ali ne odmah. Treba ostaviti vremena pre intervencije.

‘ Zaglavljenje’ je uobičajeno stanje u PBL, i ne treba ga se plašiti. Objavljivanje da se neko zaglavio može biti teško u početku, pa studenti mogu postati tihi, strahujući da kažu da ne znaju šta dalje treba raditi. Kasnije će studenti biti naoružani tehnikama za prevazilaženje “zaglavljenja”, kao što su:

Povratak na tekst problema ili “okidače”.

Brainstorming (možda crtanje mape koncepta ili liste zadataka)

Razmišljanje o pitanjima koje treba postaviti ekspertima.

Ponovno prolaženje “puta” do sadašnje pozicije, da se vidi postoje li alternativni putevi i da li su načinjene kakve greške.

Sagledavanje problema iz drugog ugla.

Kritički pregled tvrdnji (pretpostavki) i možda njihova modifikacija.

Tutor može da sugeriše neku od ovih tehnika, ali ne odmah. Treba ostaviti vremena pre intervencije.

Zna č aj upoznavanja studenata sa PBL Uvod: da li je neophodan? Kada se studenti prvi put sretnu sa PBL, verovatno to neće biti prvi put da rade u malim grupama. To, međutim, ne znači da će imati dovoljno predznanja o PBL. Potrebno je odvojiti neko vreme za uvodna objašnjenja o formiranju grupa. Ako se to ne uradi verovatno je da će se primetiti sledeća ponašanja i komentari (za koje izgleda da ne zavise od uzrasta, akademskog iskustva, predmeta izučavanja ili drugih faktora): “Zbunjen sam, ne znam odakle da počnem, nije mi dovoljno rečeno da bih rešio problem.”, “Ovo je gubljenje vremena, samo mi kažite šta treba da naučim.”, “Gde je ovde fizika? Ne vidim kako čitanje ove priče može da mi da temu za učenje.”, “Ne želim da radim u grupi, brže ću raditi sam.”

Uvod: da li je neophodan? Kada se studenti prvi put sretnu sa PBL, verovatno to neće biti prvi put da rade u malim grupama. To, međutim, ne znači da će imati dovoljno predznanja o PBL.

Potrebno je odvojiti neko vreme za uvodna objašnjenja o formiranju grupa. Ako se to ne uradi verovatno je da će se primetiti sledeća ponašanja i komentari (za koje izgleda da ne zavise od uzrasta, akademskog iskustva, predmeta izučavanja ili drugih faktora): “Zbunjen sam, ne znam odakle da počnem, nije mi dovoljno rečeno da bih rešio problem.”, “Ovo je gubljenje vremena, samo mi kažite šta treba da naučim.”, “Gde je ovde fizika? Ne vidim kako čitanje ove priče može da mi da temu za učenje.”, “Ne želim da radim u grupi, brže ću raditi sam.”

Formiranje grupe PBL grupa se obi čno sastoji od 3 do 12 studenata. U praksi se ponekad izbegava paran broj članova. Odlučujući faktori za veličinu grupe su veličina odeljenja i resursi. Većina nastavnika ne dozvoljava studentima da sami odrede članove grupa jer grupe prijatelja retko funkcionišu. Takođe, veliki broj nastavnika u jednu grupu stavlja učenike približno istih sposobnosti.

PBL grupa se obi čno sastoji od 3 do 12 studenata.

U praksi se ponekad izbegava paran broj članova.

Odlučujući faktori za veličinu grupe su veličina odeljenja i resursi.

Većina nastavnika ne dozvoljava studentima da sami odrede članove grupa jer grupe prijatelja retko funkcionišu.

Takođe, veliki broj nastavnika u jednu grupu stavlja učenike približno istih sposobnosti.

Osnovna pravila Da bi grupa funkcionisala efikasno, korisno je uspostaviti skup osnovnih pravila sa kojima će se grupa složiti. Izrada nacrta ovih pravila bi trebalo da bude uvodna aktivnost na startu PBL. Ovo može biti od naročite koristi studentima koji su novi u PBL.

Da bi grupa funkcionisala efikasno, korisno je uspostaviti skup osnovnih pravila sa kojima će se grupa složiti.

Izrada nacrta ovih pravila bi trebalo da bude uvodna aktivnost na startu PBL. Ovo može biti od naročite koristi studentima koji su novi u PBL.

Uloge u grupi Većina PBL modela uključuje uspostavljanje formalnih uloga unutar grupe, koje služe da bi se lakše gradila diskusija u grupi. Neke tipične uloge su: Predsednik (vođa, engl. chair). Stara se da grupa napreduje u poslu i pomaže prilikom finalizacije strategija za rešavanje problema. Obezbeđuje da svi članovi grupe budu uljučeni i da svako u grupi ima zadatak. Istraživač. Istraživači su odgovorni za zapisivanje istraživanja, rezimiranje i pomaganje ostalima (peer tutoring). Zapisničar. Vodi beleške o zadacima koje je potrebno izvršiti i o strategijama koje su izabrane za rešavanje problema, kao i o idejama i temama o kojima je grupa diskutovala na sastancima. Autor. Autori su odgovorni za pisanje i pripremu finalnih nacrta bilo kog materijala na kom se radi. Timekeeper. Odgovoran za poštovanje vremenskog rasporeda, da bi grupa ispoštovala rokove. Ostale uloge koje su pogodne, kada je u pitanju fizika su: Accuracy checker (kontrola tačnosti) Safety officer (bezbednost na radu, u laboratoriji itd,…) Experimental designer (dizajner eksperimenata) Experimenter (eksperimentator) Technical Editor (tehnički urednik) Mogu se izmisliti i druge uloge ili prilagoditi odeljenju ili problemu. Uloge bi trebalo rotirati u narednim problemima.

Većina PBL modela uključuje uspostavljanje formalnih uloga unutar grupe, koje služe da bi se lakše gradila diskusija u grupi. Neke tipične uloge su:

Predsednik (vođa, engl. chair). Stara se da grupa napreduje u poslu i pomaže prilikom finalizacije strategija za rešavanje problema. Obezbeđuje da svi članovi grupe budu uljučeni i da svako u grupi ima zadatak.

Istraživač. Istraživači su odgovorni za zapisivanje istraživanja, rezimiranje i pomaganje ostalima (peer tutoring).

Zapisničar. Vodi beleške o zadacima koje je potrebno izvršiti i o strategijama koje su izabrane za rešavanje problema, kao i o idejama i temama o kojima je grupa diskutovala na sastancima.

Autor. Autori su odgovorni za pisanje i pripremu finalnih nacrta bilo kog materijala na kom se radi.

Timekeeper. Odgovoran za poštovanje vremenskog rasporeda, da bi grupa ispoštovala rokove. Ostale uloge koje su pogodne, kada je u pitanju fizika su:

Accuracy checker (kontrola tačnosti)

Safety officer (bezbednost na radu, u laboratoriji itd,…)

Experimental designer (dizajner eksperimenata)

Experimenter (eksperimentator)

Technical Editor (tehnički urednik)

Mogu se izmisliti i druge uloge ili prilagoditi odeljenju ili problemu. Uloge bi trebalo rotirati u narednim problemima.

Četiri kolone Uobičajeno je da grupa tokom sastanaka koristi četiri liste (panoa) i da na njima beleži: Činjenice – informacije koje su dobijene u tekstu problema. Ideje (Hipoteze) - kolona služi da se prate hipoteze o rešenjima problema ili podproblema. Teme za učenje (Šta naučiti?) – pitanja za dalje izučavanje. Akcioni plan (Šta raditi?, Kako doći do informacija?) – prati se plan rešavanja problema ili plan za dobijanje dodatnih informacija.

Uobičajeno je da grupa tokom sastanaka koristi četiri liste (panoa) i da na njima beleži:

Činjenice – informacije koje su dobijene u tekstu problema.

Ideje (Hipoteze) - kolona služi da se prate hipoteze o rešenjima problema ili podproblema.

Teme za učenje (Šta naučiti?) – pitanja za dalje izučavanje.

Akcioni plan (Šta raditi?, Kako doći do informacija?) – prati se plan rešavanja problema ili plan za dobijanje dodatnih informacija.

Strategija re š avanja problema Prepoznavanje problema – Šta nas pitaju? Šta je ovde tema? Šta su nam ciljevi? Postojeće znanje – Šta već znamo? Da li neko iz grupe ima iskustva sa ovim? Da li smo već radili nešto što može da nam pomogne? Identifikacija tema za učenje – Šta je potrebno da znamo? Koga da konsultujemo? Kako ćemo raspodeliti zadatke? Koje izvore informacija možemo da koristimo? Možemo li eksperimentalno proveriti nešto? Istraživanje i/ili eksperimenti – Nakon sprovođenja, sva nova znanja ili veštine predstaviti grupi. Rezimirati nove informacije za grupu. Postavljanje teorija (theorise, razmišljanje) – Kako možemo primeniti na problem ono što znamo? Postoje li korisne veze između onoga što smo pronašli i predtavili grupi? Da li se pojavio novi ugao posmatranja? Da li su naši rezultati konzistentni? Procena napretka u odnosu na cilj – Da li smo ostvarili šta je trebalo? Da li treba da radimo još? Šta možemo naučiti iz procesa rada na ovom problemu? Izveštaj (ili ponavljanje procesa, ako treba) Napraviti “krajnji proizvod” – Za kompleksnije probleme ili sledeće zadatke, ili ako se grupa “zaglavila”, ponavljati šemu.

Prepoznavanje problema – Šta nas pitaju? Šta je ovde tema? Šta su nam ciljevi?

Postojeće znanje – Šta već znamo? Da li neko iz grupe ima iskustva sa ovim? Da li smo već radili nešto što može da nam pomogne?

Identifikacija tema za učenje – Šta je potrebno da znamo? Koga da konsultujemo? Kako ćemo raspodeliti zadatke? Koje izvore informacija možemo da koristimo? Možemo li eksperimentalno proveriti nešto?

Istraživanje i/ili eksperimenti – Nakon sprovođenja, sva nova znanja ili veštine predstaviti grupi. Rezimirati nove informacije za grupu.

Postavljanje teorija (theorise, razmišljanje) – Kako možemo primeniti na problem ono što znamo? Postoje li korisne veze između onoga što smo pronašli i predtavili grupi? Da li se pojavio novi ugao posmatranja? Da li su naši rezultati konzistentni?

Procena napretka u odnosu na cilj – Da li smo ostvarili šta je trebalo? Da li treba da radimo još? Šta možemo naučiti iz procesa rada na ovom problemu?

Izveštaj (ili ponavljanje procesa, ako treba)

Napraviti “krajnji proizvod” – Za kompleksnije probleme ili sledeće zadatke, ili ako se grupa “zaglavila”, ponavljati šemu.

Ocenjivanje Mogu li se koristiti tradicionalni materijali i metode? Ako je silabus isti, moguće je nastaviti sa sličnim ispitima. Međutim uobičajeno je za PBL studente da se oceni ceo spektar aktivnosti kao što je rad u procesu, pojedinačan i grupni rad, prikazani sadržaj,… Kako da ubedim studente da su zaista učili? Studenti koji su navikli na predavanja često misle da diskutovanje, pravljenje nečega, planiranje istraživanja ili zabava u toku rada, ustvari ne predstavlja učenje. Ovo može negativno da utiče na motivaciju studenata. Kvizovi, pitanja od strane “eksperata” i vršnjačko učenje (peer tutoring) mogu demonstrirati učenje. Na primer, u toku dvonedeljne PBL nastavne jedinice, od studenata se može zahtevati da urade kratak kviz u kome se traži poznavanje materije neophodne za rešavanje problema. Kviz bi trebalo odmah nakon izrade oceniti (online ako je moguće), ali tu ocenu ne uzeti u obzir prilikom davanja konačne ocene. Na kraju druge nedelje dati sličan kviz, čiji se rezultati uračunavaju u krajnju ocenu.

Mogu li se koristiti tradicionalni materijali i metode? Ako je silabus isti, moguće je nastaviti sa sličnim ispitima. Međutim uobičajeno je za PBL studente da se oceni ceo spektar aktivnosti kao što je rad u procesu, pojedinačan i grupni rad, prikazani sadržaj,…

Kako da ubedim studente da su zaista učili? Studenti koji su navikli na predavanja često misle da diskutovanje, pravljenje nečega, planiranje istraživanja ili zabava u toku rada, ustvari ne predstavlja učenje. Ovo može negativno da utiče na motivaciju studenata. Kvizovi, pitanja od strane “eksperata” i vršnjačko učenje (peer tutoring) mogu demonstrirati učenje. Na primer, u toku dvonedeljne PBL nastavne jedinice, od studenata se može zahtevati da urade kratak kviz u kome se traži poznavanje materije neophodne za rešavanje problema. Kviz bi trebalo odmah nakon izrade oceniti (online ako je moguće), ali tu ocenu ne uzeti u obzir prilikom davanja konačne ocene. Na kraju druge nedelje dati sličan kviz, čiji se rezultati uračunavaju u krajnju ocenu.

Ocenjivanje Kako izbalansirati individualne i grupne ocene? Studenti su zabrinuti kako će “slaba” grupa uticati na njihovu ocenu. Važno je imati neke elemente za pojedinačno ocenjivanje, ali je bitno i podstaći studente da preuzmu odgovornost za grupni rad i podstaći ih na prevazilaženje problema u grupi ako postoje. Individualne ocene mogu se dobiti različitim metodama uključujući samo ocenjivanje , vršnjačko ocenjivanje, “izveštaj” o ličnom doprinosu, ocenjivanje pojedinačnih beleški ili dnevnika rada, individualnim testovima itd. Kako ohrabriti kritički osvrt pojedinca (individual reflection), tj. pomoći mu da iz sopstvenog ugla sagleda proces učenja? Sagledavanje učenja iz spostvenog ugla, često je uključeno kao bitan element PBL, produbljuje učenje, ohrabruje samousmeravanje, izgrađuje samopouzdanje i promoviše individualni razvoj. Ocenjivanje može biti način da se ohrabri stvaranje sopstvenog pogleda na proces učenja, na primer tako što ćete studentima dati da popune pažljivo sročen upitnik o njihovim utiscima i napretku. Takođe deo vremena tokom sesija grupe treba odvojiti za raspravu o tome kako grupa funkcioniše. Ovo je najbolje uraditi sa facilitatorom, ne ocenjivati i dati grupi šansu da identifikuje potencijalne probleme i plan kako da ispoštuje raspored.

Kako izbalansirati individualne i grupne ocene? Studenti su zabrinuti kako će “slaba” grupa uticati na njihovu ocenu. Važno je imati neke elemente za pojedinačno ocenjivanje, ali je bitno i podstaći studente da preuzmu odgovornost za grupni rad i podstaći ih na prevazilaženje problema u grupi ako postoje. Individualne ocene mogu se dobiti različitim metodama uključujući samo ocenjivanje , vršnjačko ocenjivanje, “izveštaj” o ličnom doprinosu, ocenjivanje pojedinačnih beleški ili dnevnika rada, individualnim testovima itd.

Kako ohrabriti kritički osvrt pojedinca (individual reflection), tj. pomoći mu da iz sopstvenog ugla sagleda proces učenja? Sagledavanje učenja iz spostvenog ugla, često je uključeno kao bitan element PBL, produbljuje učenje, ohrabruje samousmeravanje, izgrađuje samopouzdanje i promoviše individualni razvoj. Ocenjivanje može biti način da se ohrabri stvaranje sopstvenog pogleda na proces učenja, na primer tako što ćete studentima dati da popune pažljivo sročen upitnik o njihovim utiscima i napretku.

Takođe deo vremena tokom sesija grupe treba odvojiti za raspravu o tome kako grupa funkcioniše. Ovo je najbolje uraditi sa facilitatorom, ne ocenjivati i dati grupi šansu da identifikuje potencijalne probleme i plan kako da ispoštuje raspored.

Ocenjivanje (kontrola optere ćenosti nastavnika ) Kako kontrolisati opterećenost nastavnika usled ocenjivanja? Evo nekih strategija: Budite otvoreni po pitanju krajnjeg “proizvoda” i metoda ocenjivanja (Da li se brže može oceniti poster od eseja?) Izbegnite ocenjivanje iste stvari više puta, ako je na primer kriterijum “značajan doprinos diskusiji o …” onda posle, na primer dve oznake uz ime studenta nemojte dalje ocenjivati. Imajte jednostavne vodiče za ocenjivanje i formulare. Svaki put ocenjujte različite veštine. Ako odeljenje, kroz PBL obrađuje više nastavnih jedinica, nepotrebno je ocenjivati iste veštine svaki put. Kod jedne nastavne jedinice koncentrišite se na veštinu komunikacije, kod druge na planiranje itd… Prilagodite metod ocenjivanja veličini grupe. Budite svesni da aktivnosti odeljenja kao što su prezentacije, traju duže nego što je planirano, a pogotovo kada se i komentarišu. Šta je krajnji prizvod PBL nastavne jedinice? Mogu biti različiti: izveštaj, prezentacija, web stranica, novinski članak, poster, kompjuterski program, dijagram toka, grafikon, tehničko uputstvo, pesma, scenario za film, fizički ili matematički model. Lista je praktično beskrajna, ali će samo nekoliko odgovarati vašim kursevima.

Kako kontrolisati opterećenost nastavnika usled ocenjivanja? Evo nekih strategija:

Budite otvoreni po pitanju krajnjeg “proizvoda” i metoda ocenjivanja (Da li se brže može oceniti poster od eseja?)

Izbegnite ocenjivanje iste stvari više puta, ako je na primer kriterijum “značajan doprinos diskusiji o …” onda posle, na primer dve oznake uz ime studenta nemojte dalje ocenjivati.

Imajte jednostavne vodiče za ocenjivanje i formulare.

Svaki put ocenjujte različite veštine. Ako odeljenje, kroz PBL obrađuje više nastavnih jedinica, nepotrebno je ocenjivati iste veštine svaki put. Kod jedne nastavne jedinice koncentrišite se na veštinu komunikacije, kod druge na planiranje itd…

Prilagodite metod ocenjivanja veličini grupe. Budite svesni da aktivnosti odeljenja kao što su prezentacije, traju duže nego što je planirano, a pogotovo kada se i komentarišu.

Šta je krajnji prizvod PBL nastavne jedinice? Mogu biti različiti: izveštaj, prezentacija, web stranica, novinski članak, poster, kompjuterski program, dijagram toka, grafikon, tehničko uputstvo, pesma, scenario za film, fizički ili matematički model. Lista je praktično beskrajna, ali će samo nekoliko odgovarati vašim kursevima.

Metodi za ocenjivanje procesa rada Uloge u grupi - Jedan od modela je da se vrlo jasno defini šu uloge u grupi i timski rad i da se sve svede na nekoliko polja za potvrdu. Facilitator ispunjava obrazac tj. polja za potvrdu ili koristi ocene od 1 do 5, na primer: ‘Da li je predsednik obezbedio da svako nešto kaže u diskusiji?’. Studentima se daje lista kriterijuma i oni treba da znaju listu standarda na osnovu kojih će biti ocenjeni. U nekim slučajevima studenti su uključeni u definisanje uloga, kreiranje pravila i standarda. Krajnja tačka ocenjivanja procesa rada – Grupe treba da beleže svoje napredovanje kroz: zapisnike, laboratorijske beleške, dnevnike istraživanja. Sve ovo može biti prikupljeno i ocenjeno na kraju. Samo- ili vršnjačko- ocenjivanje procesa rada – Studenti ocenjuju sebe i/ili druge na osnovu doprinosa grupi. Ovo može biti deo metoda “uloga u grupi”, podrazumeva se da su napisana i data dobra uputstva i obrasci za ocenjivanje i studenti će moći da ocene sebe i druge. Ovaj metod je najefikasniji kada se studenti upoznaju sa njim na početku, jer će tada imati veću odgovornost prema grupnom radu. Često studenti budu previše kritični, pokazujući spremnost za ovaj metod rada.

Uloge u grupi - Jedan od modela je da se vrlo jasno defini šu uloge u grupi i timski rad i da se sve svede na nekoliko polja za potvrdu. Facilitator ispunjava obrazac tj. polja za potvrdu ili koristi ocene od 1 do 5, na primer: ‘Da li je predsednik obezbedio da svako nešto kaže u diskusiji?’. Studentima se daje lista kriterijuma i oni treba da znaju listu standarda na osnovu kojih će biti ocenjeni. U nekim slučajevima studenti su uključeni u definisanje uloga, kreiranje pravila i standarda.

Krajnja tačka ocenjivanja procesa rada – Grupe treba da beleže svoje napredovanje kroz: zapisnike, laboratorijske beleške, dnevnike istraživanja. Sve ovo može biti prikupljeno i ocenjeno na kraju.

Samo- ili vršnjačko- ocenjivanje procesa rada – Studenti ocenjuju sebe i/ili druge na osnovu doprinosa grupi. Ovo može biti deo metoda “uloga u grupi”, podrazumeva se da su napisana i data dobra uputstva i obrasci za ocenjivanje i studenti će moći da ocene sebe i druge. Ovaj metod je najefikasniji kada se studenti upoznaju sa njim na početku, jer će tada imati veću odgovornost prema grupnom radu. Često studenti budu previše kritični, pokazujući spremnost za ovaj metod rada.

Stavljanje zadatka u kontekst Predmet mase 1,5g kreće se brzinom 2,5m/s i sudara se neelastično sa predmetom mase 2,5g koji se kreće u normalnom pravcu brzinom 2,0m/s. Kolika je brzina rezultujuće mase (oba predmeta se kreću zajedno) nakon sudara ? Bez realnog konteksta za ovaj scenario, možda nećete videti značaj prethodnog zadatka u svetu u kom živimo. Stavljanjem u kontekst, kao što će biti pokazano, postaje jasna važnost koncepta impulsa: Automobil mase 1500kg putuje prema istoku brzinom 25m/s i na raskrsnici se sudara sa kombijem mase 2500kg koji putuje na jug brzinom 20m/s. Naći pravac kretanja i brzinu olupina nakon sudara. Podrazumevati da je sudar neelastičan (tj. da su se prilikom sudara vozila “zalepila” jedno za drugo).

Predmet mase 1,5g kreće se brzinom 2,5m/s i sudara se neelastično sa predmetom mase 2,5g koji se kreće u normalnom pravcu brzinom 2,0m/s. Kolika je brzina rezultujuće mase (oba predmeta se kreću zajedno) nakon sudara ?

Bez realnog konteksta za ovaj scenario, možda nećete videti značaj prethodnog zadatka u svetu u kom živimo. Stavljanjem u kontekst, kao što će biti pokazano, postaje jasna važnost koncepta impulsa: Automobil mase 1500kg putuje prema istoku brzinom 25m/s i na raskrsnici se sudara sa kombijem mase 2500kg koji putuje na jug brzinom 20m/s. Naći pravac kretanja i brzinu olupina nakon sudara. Podrazumevati da je sudar neelastičan (tj. da su se prilikom sudara vozila “zalepila” jedno za drugo).

Problem Prošlog petka lokalna policijs ka stanica primila je histeri čan poziv. Desila se ozbiljna sao b raćajna nesreća na raskršću ulica Main Street i State Street, ima i povređenih. Pol i cajac, koji je deset minuta kasnije stigao na lice mesta, video je da su se dva automobila sudarila na raskrsnici. U jednim kolima vozač je bio bez svesti, a u drugim vozač i jedan putnik bili su povređeni. Nakon što su vozila hitne pomoći odvezla povređene, dužnost policajca je da istraži incident i odredi koji vozač (ili možda oba) je odgovoran. Skica incidenta je data na slici – šta još treba da znate da biste odredili krivicu?

Prošlog petka lokalna policijs ka stanica primila je histeri čan poziv. Desila se ozbiljna sao b raćajna nesreća na raskršću ulica Main Street i State Street, ima i povređenih. Pol i cajac, koji je deset minuta kasnije stigao na lice mesta, video je da su se dva automobila sudarila na raskrsnici. U jednim kolima vozač je bio bez svesti, a u drugim vozač i jedan putnik bili su povređeni. Nakon što su vozila hitne pomoći odvezla povređene, dužnost policajca je da istraži incident i odredi koji vozač (ili možda oba) je odgovoran. Skica incidenta je data na slici – šta još treba da znate da biste odredili krivicu?

Problem - C'est Magnifique “ Obi čan” zadatak: Staklena sfera poluprečnika 10cm ima indeks prelamanja 1,5. Zadnja površne sfere je posrebrena, tako da funkcioniše kao konkavno ogledalo. Naći položaj lika koji se vidi sa leve strane od predmeta i sfere, ako je predmet (a) 30cm i (b) 20cm sa leve strane prednje površine sfere. Problem: U 17. veku Anton van L evenhuk je napravio jednostavan mikroskop , koristeći malu staklenu sferu kao jednostavn o sočiv o . Takvim mikroskopom otkrivene su bakterije, crvena krvna zrnca i spermatozoidi. Objasni koliko uvećanje može da se postigne takvom opremom.

“ Obi čan” zadatak: Staklena sfera poluprečnika 10cm ima indeks prelamanja 1,5. Zadnja površne sfere je posrebrena, tako da funkcioniše kao konkavno ogledalo. Naći položaj lika koji se vidi sa leve strane od predmeta i sfere, ako je predmet (a) 30cm i (b) 20cm sa leve strane prednje površine sfere.

Problem: U 17. veku Anton van L evenhuk je napravio jednostavan mikroskop , koristeći malu staklenu sferu kao jednostavn o sočiv o . Takvim mikroskopom otkrivene su bakterije, crvena krvna zrnca i spermatozoidi. Objasni koliko uvećanje može da se postigne takvom opremom.

Problem - Flying the Flag “ Obi čni” zadaci: Koliko treba da budu međusobno udaljena dva objekta na Mesecu, da bi ih oko razlikovalo ? Uzeti da je prečnik zenice 5mm, talasna dužina svetlosti 600nm i rastojanje do Meseca 380000km. Koliko treba da budu međusobno udaljeni objekti na Mesecu da bi ih razlučio teleskop čije ogledalo ima prečnik 5m? Problem: Ljubitelji teorije zavere vole da spekulišu da se sletanje Apola na mesec nije stvarno dogodilo. Jedan od argumenata, koji se često koristi je da Hablov teleskop može da snimi udaljene galaksije , ali ne može da snimi zastavu, koja je navodno ostavljena na Mesecu. Šta kažete na ovaj argument?

“ Obi čni” zadaci:

Koliko treba da budu međusobno udaljena dva objekta na Mesecu, da bi ih oko razlikovalo ? Uzeti da je prečnik zenice 5mm, talasna dužina svetlosti 600nm i rastojanje do Meseca 380000km.

Koliko treba da budu međusobno udaljeni objekti na Mesecu da bi ih razlučio teleskop čije ogledalo ima prečnik 5m?

Problem: Ljubitelji teorije zavere vole da spekulišu da se sletanje Apola na mesec nije stvarno dogodilo. Jedan od argumenata, koji se često koristi je da Hablov teleskop može da snimi udaljene galaksije , ali ne može da snimi zastavu, koja je navodno ostavljena na Mesecu. Šta kažete na ovaj argument?

Projekt metoda Project- B ased L earning (PjBL) Metod je sli čan problemskoj nastavi, jer su aktivnosti, takođe, organizovane oko zajedničkog cilja (projekat). Ovaj pristup je prvi opisao Kilpatrick (1921), kao Projekt metodu (engl. Project Method) i kasnije su se njime bavili mnogi istraživači: Blumenfeld, Soloway, Marx, Krajcik, Guzdial, and Palinscar (1991). U okviru projekt metoda učenici su obično snabdeveni detaljnim uputstvima o dostizanju željenog cilja (tj. o krajnjem proizvodu), kao što je pravljenje rakete, dizajniranje web sajta i sl. Proces učenja je više okrenut praćenju valjanih procedura. Za vreme rada na projektu, učenici će verovatno naići na nekoliko “problema” koji stvaraju “momente učenja” - engl. “teachable moments” (videti Lehman, George, Buchanan & Rush). Nastavnici će verovatno biti instruktori i treneri (pre nego tutori/ facilitatori) i obezbediće ekspertsko vođenje, povratne informacije i sugestije kako da se na “bolji” način dostigne krajnji cilj. Podučavanje (modeliranje, usmeravanje, propitivanje itd.) se sprovodi u skladu sa potrebama učenika i u kontekstu projekta. Slično podučavanju na osnovu proučavanja slučajeva (cased -based instruction ) , učenici će biti sposobni da “dodaju” iskustvo svojoj memoriji, koje će im koristiti u budućim situacijama.

Metod je sli čan problemskoj nastavi, jer su aktivnosti, takođe, organizovane oko zajedničkog cilja (projekat). Ovaj pristup je prvi opisao Kilpatrick (1921), kao Projekt metodu (engl. Project Method) i kasnije su se njime bavili mnogi istraživači: Blumenfeld, Soloway, Marx, Krajcik, Guzdial, and Palinscar (1991).

U okviru projekt metoda učenici su obično snabdeveni detaljnim uputstvima o dostizanju željenog cilja (tj. o krajnjem proizvodu), kao što je pravljenje rakete, dizajniranje web sajta i sl.

Proces učenja je više okrenut praćenju valjanih procedura. Za vreme rada na projektu, učenici će verovatno naići na nekoliko “problema” koji stvaraju “momente učenja” - engl. “teachable moments” (videti Lehman, George, Buchanan & Rush).

Nastavnici će verovatno biti instruktori i treneri (pre nego tutori/ facilitatori) i obezbediće ekspertsko vođenje, povratne informacije i sugestije kako da se na “bolji” način dostigne krajnji cilj. Podučavanje (modeliranje, usmeravanje, propitivanje itd.) se sprovodi u skladu sa potrebama učenika i u kontekstu projekta.

Slično podučavanju na osnovu proučavanja slučajeva (cased -based instruction ) , učenici će biti sposobni da “dodaju” iskustvo svojoj memoriji, koje će im koristiti u budućim situacijama.

“ Otvoreni” (open-ended) projekat Projekat mo že biti zadat u formi pitanja Poželjno je da odgovor ne bude jednoznačan (otvoreno pitanje) Pitanje treba da dozvoli postavljanje više hipoteza Sledi uobičajeni proces kooperativnog rada: podela zadataka, izveštavanje, diskusija, revizija, ponovna podela zadataka tj. tema za istraživanje/učenje itd…)

Projekat mo že biti zadat u formi pitanja

Poželjno je da odgovor ne bude jednoznačan (otvoreno pitanje)

Pitanje treba da dozvoli postavljanje više hipoteza

Sledi uobičajeni proces kooperativnog rada: podela zadataka, izveštavanje, diskusija, revizija, ponovna podela zadataka tj. tema za istraživanje/učenje itd…)

5 principa zadavanja teme Počnite imajući kraj na umu Šta su ishodi? Koje veštine treba da steknu? Jesu li dorasli temi? Napravite pokretačko pitanje Oslikava temu, motiviše učenike, nije uopšteno, nema jednostavan i jednoznačan odgovor. Dobro pitanje se dobija brainstormingom i revizijom. Planirajte ocenjivanje učenika Koja znanja i veštine ocenjujete, šta je krajnji proizvod, … Planirajte projekat I kod najbolje planiranih projekata se odstupa od plana. Nastavnik treba da ima osećaj za trenutke saznavanja (“teachable moments”) i da ih ne propusti. Upravljajte procesom U pitanju je vođeno (guided) istraživanje. Nastavnik je mentor. Ne precenjujte učenike i pokušajte da se što češće stavite u njihovu ulogu.

Počnite imajući kraj na umu

Šta su ishodi? Koje veštine treba da steknu? Jesu li dorasli temi?

Napravite pokretačko pitanje

Oslikava temu, motiviše učenike, nije uopšteno, nema jednostavan i jednoznačan odgovor. Dobro pitanje se dobija brainstormingom i revizijom.

Planirajte ocenjivanje učenika

Koja znanja i veštine ocenjujete, šta je krajnji proizvod, …

Planirajte projekat

I kod najbolje planiranih projekata se odstupa od plana. Nastavnik treba da ima osećaj za trenutke saznavanja (“teachable moments”) i da ih ne propusti.

Upravljajte procesom

U pitanju je vođeno (guided) istraživanje. Nastavnik je mentor. Ne precenjujte učenike i pokušajte da se što češće stavite u njihovu ulogu.

Protiv Negativne k ritike problemske nastave (problem-based learning) i projekt metode (project-based learning) su brojne. Neki od argumenata su: Te ško uklapanje u časovni sistem Rad sa velikim odeljenjima Studije koje pokazuju veći stepen usvojenosti znanja kod učenika koji su podučavani klasičnim metodama (“The Equivalence of Learning Paths in Early Science Instruction” Klahr, Nigam link ) Neefikasnost vođenja od strane nastavnika, osim u onim slučajevima gde postoji “unutrašnje vođenje”, tj. učenici imaju dovoljno predznanja da bi se snašli i bez nastavnika (“Why Minimal Guidance During Instruction Does Not Work: An Analysis of the Failure of Constructivist, Discovery, Problem-Based, Experiential, and Inquiry-Based Teaching” Kirschner, Sweller, Clark link ) Opasnost od rupa u znanju i pogrešnih zaključaka kod učenika

Negativne k ritike problemske nastave (problem-based learning) i projekt metode (project-based learning) su brojne. Neki od argumenata su:

Te ško uklapanje u časovni sistem

Rad sa velikim odeljenjima

Studije koje pokazuju veći stepen usvojenosti znanja kod učenika koji su podučavani klasičnim metodama (“The Equivalence of Learning Paths in Early Science Instruction” Klahr, Nigam link )

Neefikasnost vođenja od strane nastavnika, osim u onim slučajevima gde postoji “unutrašnje vođenje”, tj. učenici imaju dovoljno predznanja da bi se snašli i bez nastavnika (“Why Minimal Guidance During Instruction Does Not Work: An Analysis of the Failure of Constructivist, Discovery, Problem-Based, Experiential, and Inquiry-Based Teaching” Kirschner, Sweller, Clark link )

Opasnost od rupa u znanju i pogrešnih zaključaka kod učenika

Literatura Overview of Problem-based Learning: Definitions and Distinctions John R. Savery link Goals and Strategies of a Problem-based Learning Facilitator Cindy E. Hmelo-Silver, Howard S. Barrows link PossiBiLities a Practice Guide to Problem-based Learning in Physics and Astronomy Editors: Derek Raine, Sarah Symons link Shifting The Educational Focus From Teaching To Learning Liane Dillon link Essential Components of Problem-Based Learning for the K-12 Inquiry Science Instruction HsingChi A. Wang, Patricia Thompson, and Charles F. Shuler link Problem Based Learning, Contributors: Anette Kolmos, Selahattin Kuru, Hans Hansen, Taner Eskil, Luca Podesta, Flemming Fink, Erik de Graaff, Jan Uwe Wolff, Ahmet Soylu link The Tutor in PBL, Allyn Walsh link PBL Online Course, Instructor ’s manual link

Overview of Problem-based Learning: Definitions and Distinctions John R. Savery link

Goals and Strategies of a Problem-based Learning Facilitator Cindy E. Hmelo-Silver, Howard S. Barrows link

PossiBiLities a Practice Guide to Problem-based Learning in Physics and Astronomy Editors: Derek Raine, Sarah Symons link

Shifting The Educational Focus From Teaching To Learning Liane Dillon link

Essential Components of Problem-Based Learning for the K-12 Inquiry Science Instruction HsingChi A. Wang, Patricia Thompson, and Charles F. Shuler link

Problem Based Learning, Contributors: Anette Kolmos, Selahattin Kuru, Hans Hansen, Taner Eskil, Luca Podesta, Flemming Fink, Erik de Graaff, Jan Uwe Wolff, Ahmet Soylu link

The Tutor in PBL, Allyn Walsh link

PBL Online Course, Instructor ’s manual link

Linkovi ProblemBL WEB RESURSI (opis PBL metoda, literatura, linkovi) Physical Sciences Centre - Publications - Primers (specijalno za fiziku) Active Learning - Problem-Based Learning Introduction to PBL (10 links) Problem-Based Learning Faculty Institute - Links Nature For Teachers (Overview of PBL) Online Resources for Problem Based Learning PBL Research Summary Studies Validate Project-Based Learning Edutopia PBLresources.html THE INTERDISCIPLINARY JOURNAL OF PROBLEM-BASED LEARNING Overview of Problem-based Learning Defnitions and Distinctions (jedan od članaka žurnala) PRIMERI PBL PROBLEMA (Banke problema i iskustva raznih ustanova vezana za PBL) Project LeAP Homepage (potrebna free registracija za pristup banci problema) PBL Clearinghouse (potrebna free registracija za pristup banci problema) PBL Examples PBL Samples

ProblemBL WEB RESURSI (opis PBL metoda, literatura, linkovi)

Physical Sciences Centre - Publications - Primers (specijalno za fiziku)

Active Learning - Problem-Based Learning Introduction to PBL (10 links)

Problem-Based Learning Faculty Institute - Links

Nature For Teachers (Overview of PBL)

Online Resources for Problem Based Learning

PBL Research Summary Studies Validate Project-Based Learning Edutopia

PBLresources.html

THE INTERDISCIPLINARY JOURNAL OF PROBLEM-BASED LEARNING

Overview of Problem-based Learning Defnitions and Distinctions (jedan od članaka žurnala)

PRIMERI PBL PROBLEMA (Banke problema i iskustva raznih ustanova vezana za PBL)

Project LeAP Homepage (potrebna free registracija za pristup banci problema)

PBL Clearinghouse (potrebna free registracija za pristup banci problema)

PBL Examples

PBL Samples

Linkovi CASE STUDIES IN SCIENCES (objašnjeni slučajevi – u mnogim školama prethode PBLu) Case Method Teaching - National Center for Case Study Teaching in Science Case Study Ideas - National Center for Case Study Teaching in Science PROJECT BASED LEARNING LINKS http://pbl-online.org/ http://www.promotega.org/ http://www.bie.org WEBQUEST (pripremljene šeme resursa koje učenici koriste tragajući na Web-u, prilikom izrade projekata) Physics Quests Modern Physics Webquest TeacherWeb Home Page webquest.org Home Internet Expeditions Exploring, Using, Adapting, and Creating WebQuests IT vodič BOŠ (Sajt Beogradske otvorene škole sa uputstvima za pretraživanje)

CASE STUDIES IN SCIENCES (objašnjeni slučajevi – u mnogim školama prethode PBLu)

Case Method Teaching - National Center for Case Study Teaching in Science

Case Study Ideas - National Center for Case Study Teaching in Science

PROJECT BASED LEARNING LINKS

http://pbl-online.org/

http://www.promotega.org/

http://www.bie.org

WEBQUEST (pripremljene šeme resursa koje učenici koriste tragajući na Web-u, prilikom izrade projekata)

Physics Quests

Modern Physics Webquest TeacherWeb Home Page

webquest.org Home

Internet Expeditions Exploring, Using, Adapting, and Creating WebQuests

IT vodič BOŠ (Sajt Beogradske otvorene škole sa uputstvima za pretraživanje)

Add a comment

Comments

adidas superstar nba | 17/12/16
Adieu les jambes de deux m

Related presentations

Related pages

Projekt metoda i problemska nastava – Teacher’s Blog

Projekt metoda se koristi u nastavi od početka dvadesetog veka, a problemska nastava od sedamdesetih godina. U našim školama vrlo retko. Obe metode ...
Read more

Projekt metoda i problemska nastava - Education

Opis projekt metode i problemske nastave u nastavi fizike. Linkovi. Documents.tips. Upload Login / Signup. ... Projekt metoda i problemska nastava ...
Read more

Problemska nastava - Scribd

PROBLEMSKA NASTAVA Rezime: ... projekt metoda i problemska nastava podržana ikt. by Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike.
Read more

didaktika - Scribd

Nastavnik je bolji ukoliko su učenici aktivniji Djuijeva PROJEKT- METODA: ... XII PROBLEMSKA NASTAVA ili - nastava rješavanjem problema - metoda ...
Read more

NASTAVNE METODE - Matematički odsjek

... predavačka metoda heuristička metoda problemska metoda programirana metoda metoda rada s ... Z.Kurnik, Problemska nastava, Matematika i ...
Read more

INTEGRIRANA NASTAVA - sjedi5.com

PROBLEMSKA NASTAVA . ... Projekt može trajati dan, ... djelotvorniji rad. Dinamika izmjene oblika i metoda rada potiče i razvija pozitivan odnos učenika
Read more

Projekt metoda – Teacher’s Blog - cnti.info

Problemska nastava; Projekt metoda; Web 2.0; Мета. Пријава; RSS чланака; RSS коментара; sr.WordPress.org; Категорија ...
Read more

Projektna, problemska i istraživačka nastava

... Šta je projektna nastava Projekat je metoda riješavanja ... Predstavljanje projekta Projekte treba ... problemska i istraživačka nastava ...
Read more

EUDML | Problemska nastava

... {Društvo matematičara Srbije}, title = {Problemska nastava}, url = {http://eudml.org/doc/253581}, year = ... About the Project; Partners; Developer API;
Read more