Kostim xviii veka regenstvo i rokoko

75 %
25 %
Information about Kostim xviii veka regenstvo i rokoko
Education

Published on March 5, 2014

Author: teorijaforme

Source: slideshare.net

ROKOKO KOSTIM XVIII VEKA KOSTIM XVIII VEKA REGENSTVO I ROKOKO Lidija Stanković

Kostim XVIII veka može se podeliti na: - Kasni barok i rani rokoko - Kostim početka veka i regenstva (do 1730.) - Rokoko - Stil Luj XV (1730-1770.) - Kasni rokoko - Stil Luj XVI (1770-1789.) - Kostim u vreme Francuske buržuaske revolucije (1789-1795.) i - Kostim u vreme Direktorijuma (1795-1799.). Prezentacija obrađuje kostim do Revolucije.

1700-1730. KASNI BAROK – REGENSTVO (RANI ROKOKO)

Prve tri decenije XVIII veka u modnom smislu predstavljaju završnu fazu baroka i ranu fazu rokokoa. Barok se završava 1715. smrću Luja XIV kada, zbog maletnosti Luja XV, vlast preuzima Filip Orleanski kao namesnik – regent, otuda i naziv regenstvo, koje traje do punoletstva i preuzimanja vlasti od strane Luja XV 1730. godine. Na početku veka formalni ili zvaničan kostim, sličan je onom sa kraja prethodnog veka, izrađen obično od teških brokata i krute svile.

Ženski kostim Osnovni delovi ženskog kostima, koji su se tokom veka menjali, bili su:. - košulja, - korset, - kotarica – panije, - više potsuknji, - suknja, - haljina sa grudnjakom i suknjom, - stomaker, - čarape i - cipele.

Donji delovi ženskog kostima Korset Kotarica – panije Košulja Potsuknja (petikot) Košulja sa korsetom i dvostranom kotaricom

Gornji - vidljivi delovi ženskog kostima Haljina (grudnjak-bodi i suknja) Stomaker Suknja

Kostim na početku i prvim decenijama XVIII veka je stilska mešavina kasnog baroka Luja XIV i ranog rokokoa – regenstva. Na početku XVIII veka žene su u formalnim prilikama nosile haljinu sa kraja XVII veka, poznatu pod nazivom mantua. Mantua je bila široka haljina sa grudnjakom – bodijem i suknjom. Do oko 1715. imala je kupast oblik koji je postizan samo potsuknjama, kada se pojavljuju i obruči, kotarice ili panije koji joj daju kupolast oblik. Izrađivana je od svile ili fine vune, pastelnih boja, često sa floralnim motivima.

Mantua je bila napred otvorena. Donji deo, suknja mantue, se zadiže, drapira i fiksira pozadi, što omogućuje da se vidi donja suknja, od istog ili kontrastnog materijala, bogato ukrašena. Grudnjak četvrtastog dekoltea, je imao široke rukave, dužine do lakata, ispod kojih su se videli čipkani rukavi košulje. Zatvaran je umetanjem stomakera– dekorativnog dela u obliku obrnutog trougla. Mantua , oko 1708.

Zadnji deo mantue bio je bogato drapiran i produžavao se u šlep, čija je dužina govorila o statusu osobe koja ga nosi.

Robe volante , oko 1730. U doba regenstva mantuu zamenjuje široka, pozadi vrećasta haljina (Robe volante) koja u zadnjem delu, od vrata naniže, formira široke nabore koji slobodno padaju. Ovi nabori poznati su kao Vato nabori, a haljine kao Vato haljine, po slikaru Vatou, koji ih je ovekovečio.

Detalj slika Antoana Vatoa (levo), 1717-18. i Žan Fransoa d Troja koji prikazuju vrećastu haljinu sa naborima, 1731.

Najznačajnija promena u izgledu žena je frizura.Visoke fontanž frizure, karakterisične za poslednje decenije XVII veka, se od oko 1720. godine smanjuju, jednostavnije su oblikovane i ukrašene trakama, perjem i nakitom i puderisane sivo ili belo. Marija Terezija,1727.

Muški kostim Delovi muškog kostima ostali si isti tokom čitavog veka, ali su se menjali kroj i materijali. Kaput –Abi (žistakor) Grudnjak - Prsluk Košulja Čakšire – kilote Čarape i cipele

Na početku veka formalni ili zvaničan muški kostim, sličan je onom sa kraja prethodnog veka. Sastoji se od tri osnovna dela: kaputa, prsluka i čakšira. Kupastog je oblika - uzan u ramenima i širok u donjem delu. Kaput – Abi (ranije žistokor) je dužine do kolena, tako da skoro pokriva čakšire. Bez kragne je i zakopčava se celom dužinom. Jako je proširen of struka naniže. Rukavi dužine između ručnog zgloba i lakta, završavaju se, obično,velikim i ekstravagantnim posunovraćenim manžetama ukrašenim vezom.

Prsluk sa rukavima, najpre dužine kao i kaput, a zatim malo kraći, zakopčavao se celom dužinom. Čakšire – kilote, široke u gornjem delu skupljaju se na kolenima. Košulja se završavala čipkastim manžetama i okovratnikom. Čarape od bele ili bojene svile, pamuka ili fine vune prebacivane su preko, a vezivane podvezicama, ispod kolena. Cipele čevrtaste, crne sa visokom crvenom potpeticom i jezikom, i velikom ukrasnom šnalom. Žabo ili kravata čiji krajevi slobodno padaju. Perika , napuderisana, sa loknama, duga do ramena. Šešir , trorogi trikorn širokog oboda.

1730 – 1770. ROKOKO - STIL LUJ XV

30-tih godina XVIII veka nastao je novi modni stil Luj XV, tako nazvan po aktuelnom vladaru. Naziv Rokoko dobio je kasnije, za vreme Francuske revolucije, kao kombinacija francuske reči rokaj (školjka, čije su krivine kao ornament masovno korišćene) i italijanskog naziva za stil koji mu je prethodio baroko, iz kojeg se razvio. Karakterišu ga raskošne forme i lakši materijali pastelnih boja: meka svila, sa utkanim ili stampanim florealnim motivima, muslin, štampani pamuk i čipka na mrežastoj osnovi.

Ženski kostim Iz mantue, preko vrećaste haljine, kao prelaznog oblika, razvija se francuska haljina (Robe à la Française) , koja postaje veoma popularna i po kojoj je rokoko moda prepoznatljiva. Kotarica - panije dobija elipsast oblik, izuzetne širine na bokovima. Maksimalnu širinu dostiže polovinom pete decenije. Nekada ima dva dela, po jedan na svakom boku, koji služe i kao džepovi. Posebnu, prepoznatljivu lepotu čune joj dva niza vertikalnih nabora koji se pružaju celom dužinom leđa.

Francuska haljina (Robe à la Française)

Francuska haljina postaje svečana haljina za pozorište, balove i zvanična dvorska haljina, koja dostiže maksimalnu širinu polovinom 40-tih i zadržava je do oko 1775.

Ženski kostim Engleska haljina (Robe à l’ Anglaise) , kao i francuska haljina, takođe se razvila iz mantue, preko vrećaste haljine (Robe volante), kao prelaznog oblika.

Francuska haljina (Robe à la Française) Bitna razlika ovih dveju haljina ogleda se u tome što je francuska pozadi široka sa karakterističnim vertikalnim naborima koji padaju celom dužinom, dok je engleska tesno pripijena uz telo do struka, gde se špicasto završava, a zatim se širi od struka brojnim naborima. Haljine se razlikuju i po padu: francuska se postepeno širi, a engleska ravno pada preko Engleska haljina kotarice. (Robe à l’ Anglaise)

Cipele su sa špicastim ili zaobljenim vrhom i visokom potpeticom, koja se nalazi bliže sredini. Frizura otkriva čelo, a puderisane kovrdže uokviruju lice. Na glavi je platnena kapica – dormeza i slamni šešir širokog oboda. Za šminkanje se koriste puder i ruž, a u modi su bili i veštački mladeži, kojima je ukrašavano lice.

Muški kostim Muški kostim i na početku rokokoa zadržava iste delove i kupast oblik kao u vreme regenstva. Ono što ga čini posebnim su vrlo svetle boje, bogat vez , dekorativna dugmad, raskošan žabo i čipkane manžetne. Naročito su kaput i posebno prsluk bili bogato ukrašeni vezom sa zlatnim, srebrnim i višebojnim svilenim nitima, šljokicama i veštačkim kamenjem. Od polovine veka muški kostim koji se koristi svakodnevno postaje sve jednostavniji. Akcenat se sve više daje kroju, a manje dekorativnim elementima. Luksuz i dalje zadržava svečani dvorski kostim.

Ukupna figura postaje uža . Širina kostima se smanjuje. Kaput dobija 60-tih godina uspravnu kragnu, Ako ima dugmad celom dužinom, zakopčavaju se samo prva 2-3, dok su ostala dekorativna. Ima kaputa i bez dugmadi.Rukavi kaputa postaju uži i duži i dosežu do članaka. Zbog napred sečenog kosog kroja vidi se veći deo prsluka i pantalona, tako da dobijaju na značaju. Prsluk je kraći i ima kratke kose peševe. Čakšire su uže i u donjem delu prekrivene čarapama do kolena do oko 1745, a otada se spuštaju ispod kolena i zakopčavaju pređicom. Sva tri glavna dela muške odeće izrađivana su od istog materijala .

Cipele imaju crvene potpetice, ali su nešto niže. Perike menjaju oblik, skuplaju se u rep i vezuju dekorativnom trakom, a od 40-tih skraćuju. Na temenu su ravne, a iznad slepoočnica imaju kovrdže koje padaju na uši. Šešir ima tri roga – trikorn, ali je nešto manji.

1770 – 1789. STIL LUJ XVI (KASNI ROKOKO)

Stil Luj XVI je mešavina dva različita stila: francuskog rokokoa koji prolazi i sve snažnijeg uticaja iz Engleske – anglomanije, sa kojim se stapa. Krajem 70-tih godina XVIII veka aristokratija počinje da prihvata jednostavniji i funkcionalniji način odevanja, što se posebno manifestovalo u ženskom kostimu, koji se oslobađa krutih haljina i suvišnih ukrasa.

Modni hit 1770. postala je mnogo praktičnija,,haljina koja se uvlači u džepove’’ , kod koje se krajevi haljine podižu i uvlače u proreze sa strane i tako drapiraju. Ideju za ovakav način oblikovanja haljine dale su žene iz nižih slojeva, koje su tako zadizale haljinu da im ne bi smetale u radu i šetnji. Ovu haljinu su zamenile poloneze, koje su bile u modi od 1776 do 1787. godine

Poloneza (Robe à la Polonaise) ,,Poloneza’’ (Robe à la Polonaise) je varijetet engleske haljine nastao posebnim načinom drapiranja podizanjem zadnjeg dela i zatezanjem gajtanima, tako da se obrazuju tri nabora, tzv. krila sa strane i rep pozadi. Poloneze su označile kraj vladavine kotarica. Dekolte je često pokrivan trouglastom maramom fišu.

Paralelno sa polonezama, između 1772 i 1780., pojavljuju se i haljine kod kojih se u zadnjem delu podmeće jastućić i dobija forma zbog koje je ova vrsta haljine nazvana ,,pariska zadnjica’’ (Cul de Paris). Ovaj tip haljine pratile su enormno visoke i ekstravagantne frizure.

Oko 1770. godine iz Engleske, gde se koristila kao haljina za jahanje, stiže haljina redengot. Bila je dugačka do kolena, a na ramenima je imala dve male kragne koje mogu da se podignu. Zakopčavala se skroz ili samo u gornjem delu kako bi se videla donja suknja. Obično je nošena sa velikim šeširom sa perjem. Redengot ,1776.

Početkom 80-tih Marija Antoaneta, supruga kralja Luja XVI, koja je do tada prednjačila u ekstravagantnim i luksuznim haljinama, promovisala je laku i jednostavnu haljinu od muslina ,,kraljičinu košulju’’, kao suprotnost teškim dvorskim haljinama. Ova haljina ubrzo postaje modni hit.

Pored jednodelnih haljina krajem 80-tih godina, žene počinju da nose i dvodelni kostim koji se sastojao od žaketa – karako ili kasak , raličitih materijala i boja od suknje i bodija.

Početkom 70-tih, posle pola veka kratke, frizura počinje ponovo da ide u visinu, da bi oko 1775. dostigla enormnu visinu i najčudnije oblike.

Modna ikona kasnog rokokoa, u svakom smislu, bila je kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI.

Kolekcija cipela Marje Antoanete

Muški kostim Muški kostim postaje praktičniji. Tesno je krojen. Kaput dobija posunovraćenu jakukragnu 70-tih, a revere 80-tih godina. Otvor kaputa je visoko ukrojen i ne zakopčava se. Ima samo jedan otvor pozadi na sredini.Rukavi su dugi do zglobova Čakšire su vrlo uzane, uz nogu. Često su izrađivane od kože. Prsluk se drastično skraćuje na dužinu između bedara i struka. Skoro uvek je bez rukava, poput današnjih.

Od 1770. godine, kao posledica sve rastuće anglomanije, u posebnim prilikama, počinje da se nosi frak, koji se razlikuje od od kaputa po svojoj posunovraćenoj jaki, obično druge boje, i peševima koji padaju pravo i što je bez džepova. Cipele crne sa ogromnim srebrnim, zlatnim, bronzanim ili čeličnim kopčama, veštim imitacijama dragog kamenja i crvenim potpeticama. Čarape od bele svile. Perike, svetlo puderisane , sa loknama sa strane iznad ušiju i repom sa mašnom pozadi. Šešir je i dalje najčešće trikorn sa kraćim bočnim rogovima.

Add a comment

Related presentations

Related pages

Kostim xviii veka regenstvo i rokoko, SlideSearchEngine.com

Kostim xviii veka regenstvo i rokoko Education presentation by teorijaforme
Read more

Kostim XVIII veka – regenstvo i rokoko | ČAS ZA VAS

Kostim xviii veka regenstvo i rokoko from Lidija Stankovi ...
Read more

ISTORIJA KOSTIMA | ČAS ZA VAS

... title=“Kostim xviii veka regenstvo i rokoko“ target=“_blank“>Kostim xviii veka regenstvo i rokoko from Read more

Istorija umetnosti 7 - scribd.com

Od XVI veka se razvio autonomni stil i usvajaju se sasvim nove likovne koncepcije. pa je njihov kolorit pravi vatromet boja. a retka vajarska dela su ...
Read more

Kostim 50 tih godina xx veka - Education - documents.tips

PowerPoint Presentation ISTORIJA KOSTIMA Karakteristike kostima 50-tih godina XX veka student : mentor: ... Share Kostim 50 tih godina xx veka.
Read more

RENESANSNA UMETNOST - scribd.com

U prvoj polovini XV veka u tehnici freske boja modeluje tematiku . taj novi stil uveo je. koji je u to vreme imao samo 21 godinu. rešavati slikanjem ...
Read more

76003312 Istorija Umetnosti Od Praistorije Do Modernog ...

1 ISTORIJA UMETNOSTI od praistorije do modernog doba 2 SADRžAJ PRAISTORIJA Istorijske prilike i opšte karakteristike umetnosti Kameno doba 9 Metalno doba ...
Read more

Istorija umetnosti od praistorije do modernog doba.doc ...

1 24 52 ISTORIJA UMETNOSTI od praistorije do modernog doba SADRŽAJ PRAISTORIJA Istorijske prilike i opšte karakteristike umetnosti 9 Kameno doba 9 ...
Read more