Други светски рат-победа антифашиста

50 %
50 %
Information about Други светски рат-победа антифашиста
Education

Published on March 15, 2014

Author: jovkeus

Source: slideshare.net

Description

О искрцавању савезника у Африци, Италији, Нормандији, крају рата у Европи, рату на Пацифику, конференцијама у Техерану, Јалти, Потсдаму.

Други светски рат-победа антифашистичке коалиције www.casistorije.tk

Лекција је подељена на два дела. Један део се односи на ратне операције у Европи и Пацифику 1942/1943-1945., а други део на саму суштину и начин вођења рата, приказан кроз низ савеза и конференција. - Већ смо утврдили да је једна од прекретница у рату у Европи била битка код Стаљинграда (август 1942-јануар 1943), а да је СССР након битке код Курска 1943. кренуо дефинитивно у напредовање ка Немачкој. Стаљин је од западних савезника тражио отварање другог фронта у Европи, да би ослабио притисак Хитлера на СССР. Западни савезници су, искрцавањем у северној Африци крајем 1942., покушали да победе Ромелове снаге у чему су и успели. То им је омогућило да загосподаре Средоземним морем и тако добију базу за искрцавање на Сицилији и у Италији.

- 2/2 1943. је извршена инвазија на Италију. Бенито Мусолини је смењен, Италија је капитулирала, али су Немци преузели одбрану и жестоко се бранили, тако да су Американци и Британци имали велике губитке. Тек половином 1944. успели су да освоје Рим и потисну Немце. - На Техеранској конференцији, крајем 1943, Рузвелт и Черчил обећавају Стаљину отварање другог фронта у 1944. То се и остварује 22. јуна 1944. Операција искрцавања савезника у Нормандији (операција Оверлорд, познатија и као Дан Д), извршена је после великих припрема и уз огромне губитке. Савезници су полако, али сигурно напредовали ка Немачкој. Уз савезнике су ратовали и Французи генерала Шарл де Гола. Француска је ослобођена до краја 1944.

- На источном фронту су Совјети напредовали директно ка Немачкој, а део снага је скренуо да би ослободио Румунију, Бугарску, Југославију и Мађарску, у складу са Стаљиновим идејама о сферама утицаја у Европи после рата. Иако је могао да ослободи Пољску и Варшаву пре 1945., због ранијих лоших односа са пољском владом није то учинио. - Немачка је нападана како са копна из неколико праваца, тако и из ваздуха, бомбардовањем градова и индустрије. Све то је довело до колапса Немачке, мада су се војне јединице Вермахта и СС, бориле за сваки град и улицу. 9. маја 1945 Немачка је безусловно капитулирала, рат је завршен, а овај датум се данас прославља као Дан победе. Недуго после тога, Стаљин је послао војску на Јапан, што је био договор са састанка у Јалти 1945.

- У рату на Пацифику, Јапанци су имали доминацију до битке код Мидвеја 1942. Тада Американци преузимају иницијативу, и уз велике губитке до 1945., освајајући острво по острво, стигли су до Јапана. Познате су битке за оствро Гуам, који је посао база САД за напад авионима на Јапан, Бурму, Филипине, битка за острво Иво Џима, освајање острва Окинава. Све ове битке су познате због јапанског отпора до последњег човека и огромних америчких губитака. Да би се рат завршио, председник САД Хари Труман наредио је бацање 2 атомске бомбе почетком августа 1945, на Хирошиму и Нагасаки. - Али, шта је оно што је омогућавало ширу коалицију, која је могла да се супростави надирању сила Осовине?

Разрушени Берлин

- Нису сви гледали идеолошки на сукоб са нацизмом. Постоји читава једна грана индустрија западних земаља која је без обзира на рат, имала уложена средства у привреди Немачке, и пословала са њом и у време ратних операција. Ипак, Черчил и Рузвел су на основу тежњи за будућим миром, склопили Атлантску повељу 1941., која је била основа за стварање Антифашистичке коалиције. - Током рата, било је неколико састанака Стаљина, Черчила и Рузвелта, на којима су они разговарали о начинима вођења рата и послератном свету. На Техеранској конференцији крајем 1943. договорено је отварање другог фронта у Европи, југословенски партизани су признати за савезнички покрет, а ускраћена је подршка Дражи Михаиловићу.

- На конференцији у Јалти фебруара 1945., расправљано је о подели Немачке, ратној одштети, подели сфера утицаја у Европи, прихваћене су прокомунистичке владе у Југославији и Пољској. - У Сан Франциску 1945. су основане Уједињене нације, као наставак Друштва народа, са истим циљем – чувањем мира и ненасилним решавањем спорова. - На конференцији у Потсдаму јула 1945, Стаљин, Черчил и Труман су поделили Немачку и Аустрију, а део Немачке је припојен Пољској.

Кључне белешке: - Искрцавање: на Сицилији 1943, у Нормандији 1944. - Крај рата 9. маја 1945. - Пацифик-Мидвеј 1942, Иво Џима 1945 - Хирошима, Нагасаки август 1945., крај рата 2.9.1945 - Атлантска повеља 1941, Техеран 1943, Јалта 1945

Кључне речи: искрцавање на Сицилији, капитулација Италије, краљ Виторио Емануел, Мусолини, искрцавање у Нормандији, Оверлорд – „Дан Д“, Двајт Ајзенхауер, Шарл де Гол, ослобађање Париза, Црвена армија, Варшавски устанак, Румунија, Бугарска, Мађарска, битка за Берлин, Дан победе, пораз Јапана у Новој Гвинеји, Мидвеј, камиказе, Иво Џима, Хирошима, Нагасаки, атомска бомба, Куомитанг, Чанг Кај Шек, Мао Цедунг, Манџурија, Винстон Черчил, Франклин Рузвелт, Стаљин, Атлантска повеља, Антифашистичка коалиција, конференција у Техерану, састанак у Квебеку, конференција у Јалти, конференција у Постдаму, подела Немачке, Повеља УН, ОУН, Сан Франциско

Фронт у Европи 1. Маја 1945.

Add a comment

Related presentations