advertisement

Реферати - инструкције

50 %
50 %
advertisement
Information about Реферати - инструкције

Published on August 12, 2017

Author: violetadjuric14

Source: slideshare.net

advertisement

1. Тема реферата:Људски орган Ко може да ради реферат? – Свако ко то жели. Да ли се реферат оцењује? – Не, али може да повећа оцену са теста или усменог одговора. Како се реферат предаје? – Електронски на violetadjuric14@gmail.com Како би реферат требало да изгледа? – Дат је пример пристојног реферата у даљем тексту. Да ли треба навести изворе информација? – Да, важно је. Да не би било дуплирања радова, пре него што се одлучите који ћете орган обрадити, проверите да ли је већ обајављено на блогу. Технички захтеви: - за реферат се користи ћирилични фонт - реферат се ради по избору, или у Word-у или у Power point-у - рад треба да буде без словних грешака

2. КОЖА Кожа је телесни омотач који је у непосредном додиру са спољашњом средином. Кожа је наш највећи орган. Када би се положила на равну површину кожа одраслог човека би имала површину од скоро 2 квадратна метра. Била би тешка 3 kg и чинила би отприлике двадесети део укупне тежине тела. Дебљина коже варира од 0,5 mm до преко 5 mm. Тања је на местима на којима долази до трења или притиска, као што је унутрашњост подлактице, а дебља је на површини које су изложеније, као што су табани. Кожа се око телесних отвора трансформише у слузокожу. Улога Кожа као орган има више улога као што су: - заштита, штити тело од механичких повреда, патогених организама (непропустљива је за вирусе и бактерије кад је неоштећена), ултраљубичастих Сунчевих зрака, што значи да је она у првој линији одбране организма; - одржава стални састав унутрашње телесне средине (хомеостаза) тако што спречава губитак воде и соли; - учествује у размени материја – размени гасова; учествује у стварању витамина D - учествује у процесима екскреције (излучивање) који се врши кожним жлездама; - прима надражаје из спољашње средине помоћу бројних чулних органа који су у њој смештени, реагује на топло, хладно, додир, притисак и бол; - учествује у терморегулацији код хомеотермних организама (организми са сталном телесном температуром) тако што регулише одавање топлоте из тела. Грађа коже Под микроскопом се може видети да се кожа кичмењака састоји из два дела која се разликују по грађи функцији и пореклу (Слика 1): - спољашњи део чини покожица (epidermis) - унутрашњи део је крзно (dermis) Слика 1. – Кожа

3. Покожица се увек састоји од више слојева епителијални ћелија које су збијене једна уз другу и граде компактан слој. Број слојева је различит на разним местима на телу и може их бити од 20 до 30. Код човека нпр. број слојева је већи на длановима и стопалима. Површински слојеви састоје се из сасвим спљоштених ћелија, које постепено изумиру и замењују се новим. Те ћелије се преклапају као црепови на крову и тако омогућују да се кожа растеже док се крећемо. Сваког дана отпадне хиљаде мртвих ћелија али се кожа не истроши зато што се ћелије непрестано обнављају. Доњи слојеви покожице који се налазе уз крзно су активни у току целог живота и својим деобама образују горње слојеве ћелија. Они представљају тзв. герминативни слој. У ћелијама горњих слојева покожице долази до процеса орожњавања – ћелије се постепено испуњавају рожном материјом (кератином) што доводи до изумирања тих ћелија. Тако се на самој површини тела образује слој мртвих ћелија – рожни слој. Између рожног и герминативног слоја налазе се прелазни слојеви у којима орожњавање није довршено. Рожни слој има заштитну улогу и нарочито је добро развијен код типичних копнених кичмењака. Површински рожни слојеви одбацију се стално и делимично што називамо перутање. Током свог животног века, једна особа изгуби отприлике 18 kg мртве коже. По доњем слоју епидермиса су распоређени меланоцити. Они праве пигмент меланин, који штити кожу од прекомерног ултраљубичастог зрачења. Меланин апсорбује светлосну енергију која га потамњује. То је оно што ствара препланули тен када је кожа изложена Сунцу. Меланин се преноси до површине и отпада заједно са мртвим ћелијама, због чега препланули тен бледи. Људи који имају тамнији тен имају више меланина. Меланоцити могу да се јаве и у гроздовима и тако проузрокују пегице. Крзно (лат. dermis) је састављено од растреситог везивног ткива у коме су доминантна колагена влакна утопљена у матриксу који садржи ћелије: - фибробласте - макрофаге - лимфоците - адипозне ћелија. Испреплетана влакна специјалнихпротеина под називом колаген и еластин чине кожу растегљивом. Поред тога у крзну су смештени и: - завршеци крвних и лимфних судова, - нервни завршеци, - разни чулни органи, - мишићна влакна и - деривати епидермиса и крзна.

4. Површина крзна образује многа испупчења која залазе у епидермис чиме је остварена тесна веза између ова два дела. У крзну се налазе крвни и лимфни судови, снопови глатких мишићних влакана, слободни нервни завршеци и чулни органи. Осим тога, у крзну се налазе и разне егзокрине жлезде које преко изводних канала избацју секрет на површину коже. На површини коже, запажамо поре, тј. изводне канале лојних и знојних жлезда. Лојне жлезде, иако присутне на рођењу, почињу да луче тек у пубертету стимулисане утицајем хормона. Садржај себума, то јест лоја излученог из лојних жлезда састоји се од триглицерида, масних киселина, воскова и холестеролских естара. На површини коже себум се меша са знојем и ствара емулзиони омотач који штити рожни слој и одржава влажност површине коже. Овај сложени спој масти и у води растворљивих материја има хидрирајући ефекат на кожу и чини је еластичном и меком. Природна киселост себума и коже је око 5,5 рН. Када нам је превише вруће, хиљаде сићушних крвних судова дермиса се шире и више крви тече њима. Овај вишак крви близу површине коже омогућује да топлога изађе из тела и да се тако расхладимо. Због тога поцрвенимо када нам је вруће. Ако нам је превише хладно, крвни судови се скупе и тако чувају топлоту. Крв у овим крвним судовима преноси хранљиве материје до оба слоја коже, а односи нуспроизводе. Када се посечемо или повредимо, направи се угрушак крви који затвори рану. То нам служи као заштита од микроорганизама, а истовремено чува важне телесне течности. Крзно садржи и различите нервне завршетке, повезане са мозгом, који нам омогућавају да свет осетимо путем додира. Нервни завршеци, или рецептори, који се гранају ка епидермису реагују на бол. У горњем дермису се налазе Мајснерова телашца који реагују на лагани притисак. Мало дубље у крзну се налазе Рифини телашца – рецептори топлоте – и Краусова телашца – рецептори хладноће. Близу корена дермиса се налазе Пачинијева телашца, која реагују на велики притисак. Ако ови нервни завршеци детектују било какав бол, притисак или промену температуре они шаљу поруку мозгу. Мозак затим диктира мишићима да се активирају- и тако ми склонимо руку од нечега што нам не прија. Нокат је дриват коже који има заштитну улогу због присуства врло отпорног кератина. На коже се још налазе длаке. Укупан број коренова длаке или фоликула код одраслог човека износи око 5 милиона. Длаке су распоређене по целој коже, сем на длановима, табанима, брадавицама дојки и полукожи полних органа. Длаке имају мишиће који могу да се контрахују и тада се кожа најежи. На глави човека се у просеку налази око милион длака. И нокти и длаке су мртво ткиво, па нас зато не боле док их сечемо, односно шишамо. Расту из корена докле год је човек жив. Поткожно ткиво (hipodermis) је најдубљи унутрашњи слој наше коже у коме се складишти енергија док нас штити од удараца и пружа изолацију телу. Углавном се састоји од масних ћелија које су

5. груписане у јастучасте групе, посебних колагених влакана, лабаво и сунђерасто везивно ткиво које држи масне ћелије заједно и крвних судова. Број масних ћелија које се налазе у поткожном ткиву се разликује на различитим деловима тела. Штавише, дистрибуција масних ћелија се, такође, разликује код мушкараца и жена, као и структура других предела коже. Кожа се мења током живота особе. Кожа је живи орган и пролази кроз значајне промене током живота особе. Од нежне коже новорођенчета, преко тинејџерских година која је склона акнама до појаве бора у каснијем животном добу (Слика 2). Слика 2. – Кожа младе и старе особе Слика 3. – Оштећење коже тетовирањем По кожи и шарамо, а не би треало (Слика 3). У прилог овом ''не'' је и најновија вест из Париза. Француски дерматолози упозоравају да мастила за трајну тетоважу садрже токсичне метале као што су алуминијум, кобалт, хром, гвожђе, живу или никл, који могу да буду канцерогени када се нађу на кожи. Они подсећају и да пигменти у мастилима могу да изазову екцеме, алергијске реакције и друга кожна обољења. Посебно би требало да се чувају људи који имају младеже или пеге по кожи или већ неко кожно обољење. Занимљивости Када је изложена великим врућинама кожа испусти и до 11 литара зноја на дан Места на којима је кожа масна имају мање длака. Постоје делови лица које су природно маснији од осталих делова, као што су нос и чело. То су места на којима ни код мушкараца ни код жена не израстају длаке.

6. Од укупне количине прашине на Земљи, милијарду тона је кожа. Континуирано и дугорочно коришћење шминке не оштећује кожу, уколико је шминка доброг квалитета, и уколико се шминка темељно уклања. Људска кожа тежи два пута више од мозга. Кожа је тешка око четири килограма и испреплетана је са 11 000 крвних судова. Једини делови тела на којима кожа не излучује зној су рубови усана, врх мушког полног органа, слепоочнице и корени ноктију. Сваки човек има јединствене шаре на јагодицама прстију, односно отиске. Они се формирају у трећем месецу фетуса и од тад се не мењају. Сви наши преци имали су тамну кожу. Бела пут је новијег историјског датума. Датира из периода од пре педесет хиљада година. Кожа садржи нерве који су дуги чак 75 километара. Длаке на лицу расту брже него на било ком другом делу тела. Ако просечан човек никад није бријао браду, она ће порасти на више од 30 метара за време његовог живота. Женска коса пречника је око пола косе мушкараца. Животни век људске длаке је од 3-7 година. Најбрже растући нокат је на средњем прсту. http://www.biologija.rs https://pureallure.co http://wannabemagazine.com

Add a comment