advertisement

Успон српске државе

75 %
25 %
advertisement
Information about Успон српске државе
Education

Published on March 5, 2014

Author: jovkeus

Source: slideshare.net

Description

О краљевима Радославу, Владиславу, Урошу I, Драгутину, Милутину и Стефану Дечанском.
advertisement

УСПОН СРПСКЕ ДРЖАВЕ Манастир Сопоћани, задужбина Уроша I www.casistorije.tk

Да ли су наследници Стефана Првовенчаног сачували или раскућили наслеђену државу? Прича даље каже овако: - Стефана Првовенчаног су наследили синови Радослав, Владислав и Урош. Краљеви Радослав и Владислав нису оставили значајнији траг у историји, и трудили су се да очувају оно што су наследили. Владислава издваја задужбина манастир Милешева, у ком је осликана чувена фреска Бели анђео. - Од 1243 па до 1276. државом је господарио краљ Урош I. Није запамћен као велики освајач, а најпознатија задужбина му је манастир Сопоћани. Ипак, урадио је нешто веома важно, што је омогућило наследницима да буду запамћени као велики владари и освајачи. Па, шта је урадио, ако није освајао?

- Да би једна држава могла успешно да ратује или да се брани, неопходна је економска стабилност, јака војска и сигуран положај владара. Да би положај владара био сигуран, потребан је новац и одана војска. Ту наступа Урош. За време своје дуге владавине, Урош је активирао руднике. Позвао је рударе Сасе, који су кренули да ископавају руде злата и сребра. Одмах поред рудника се ковао новац, а приходе од тога је убирао владар, што му је омогућило сталан доток новца. Око рудника и ковница су се окупљали трговци и занатлије, што је онда довело до настанка градова, што је опет развијало трговину и занатство, а самим тим и робноновчану привреду. Новац који је владар скупљао омогућио му је да унајми одану војску и тако постане мање завистан од војске феудалаца, што је јачало положај владара. Све ово набројано је наследницима омогућило да покрену велика освајања по Византији.

Краљ Драгутин са манастиром Св. Ахилија и краљ Милутин са Грачаницом

- Уроша I наследио је син Драгутин 1276-1282. После повреде у лову 1282., брату Милутину је оставио јужне крајеве Србије, а он је владао већим северним делом до 1316.; постао је угарски вазал, добио је Београд на управу (први пут Београдом управљају Срби) и остао је познат као “Сремски краљ”. - Краљ Милутин је владао 1282-1321. Био је један од најзначајних српских средњовековних владара. Не само да је покренуо српску војску ка византијским територијама, већ је остао познат и као велики задужбинар (манастири Грачаница, Бањска...). О њему је писао и чувени хуманиста Данте Алигијери. - Оно што је био освојио од Византије у Македонији, цар му је политички признао као мираз када је за жену узео петогодишњу византијску принцезу Симониду.

- Прича даље каже да су Драгутин и Милутин били у сукобу око власти и територија, а то су наставили и њихови наследници. Тада је српски бан Босне искористио њихов сукоб и освојио српску земљу Хум (Захумље). - Ипак, истакао се Милутинов син Стефан (познат као Дечански по својој задужбини манастиру Високи Дечани) 1321-1331. За време његове владавине византијски и бугарски цар су се удружили да би прекинули доминацију Србије на Балкану. Зато Стефан покреће војску на бугарског цара и побеђује у бици код Велбужда 1330., чиме је и византијског цара натерао на повлачење. Ова победа је свету показала доминацију Србије у овом делу Европе, али је била узрок насилног силаска са власти краља Стефана Дечанског.

Манастир Милешева, задужбина краља Владислава

-Не треба да заборавимо односе владара и цркве, која је давала огроман допринос стабилности владарског положаја. Крупна давања и зидања владара црква је враћала кроз успостављање култа Стефана Немање, култа Св. Саве и култа светородне династије Немањић. Црква је немањићке владаре проглашавала за свеце. - Солидан приказ Србије у овом периоду пружа домаћи филм Доротеј.

Манастир Бањска, задужбина краља Милутина

Кључне белешке: - Немањићи-светородна династија; владају 1166-1371. - Краљ Радослав, краљ Владислав - Краљ Урош 1243-1276.-привредни успон; - Рудари-рудници-метал-новац-размена-занатство, трговина-градови-краљ јача-освајања - Краљ Милутин 1282-1321.; краљ Драгутин; Београд - Стефан Дечански 1321-1331.; битка код Велбужда 1330.

Кључне речи: владарски род Немањића, култ, светитељи, свети Сава, свети Симеон (Стефан Немања), светородност, краљ Урош, развој рударства, долазак рудара Саса, привредни успон, развој трговине, јачање владарског положаја, ктиторска делатност, краљ Милутин, освајање Македоније, брак са Симонидом, граница на Сави и Дунаву, рат Милутина и Драгутина, губитак хумске земље, Стефан Дечански, бугарсковизантијски напад, битка код Велбужда, пораз Бугара, повлачење Византије

Стефан Дечански, са манастиром Високи Дечани у рукама

Add a comment

Related presentations

Related pages

НАСТАНАК СРПСКЕ ДРЖАВЕ

Успон српске државе почео је средином Хii века Када је на њен престо дошао . Стефан ...
Read more

Историја Србије у средњем веку ...

Истински успон српске државе Немањића доћи ће тек средином четрнаестог века.
Read more

Историја српске државности ...

Успон српске ... Улога државотворних идеја од xvi до xviii века у васкрсу државе српске ...
Read more

Српска деспотовина ...

Облик државе: ... Српске ... Лазаревића Српска деспотовина доживљава највећи успон.
Read more

Свети Сава | Школа - мотив за ...

Успон српске државе почео је средином xii века, када је на њен престо дошао Стефан ...
Read more

Српске Цвети - Српски академски ...

Генерал Милан Недић: између издајника и „српске ...
Read more

Протојереј-ставрофор проф. др ...

... српске државе највећи успон својевремено ... владика Српске ...
Read more

Роксић

... заслужни за културни и економски успон српске државе, ... српске државе и ...
Read more